Из личног угла - наше приче и сећања

[Либурнија]

Тако је и било, мада се неки Гањанин својски трудио да се умеша у прегледање докумената.

То био неки наш?

[МоСа ВерСе]

Тако је и било, мада се неки Гањанин својски трудио да се умеша у прегледање докумената.

То био неки наш?

Некадашњи наш брат несврстани.

Елем, још једно гостовање из тог периода је остало као једно од бољих у мом животу. Куп утакмица у Нишу.

Раднички је тада таворио у другој лиги, а Звезда са Зенгом играла поприлично лепршав фудбал. Овог пута није било комбија, ишло се возом. То су убедљиво најјача гостовања. Ништа слађе у животу него кад кренеш возом на гостовање. И опет је полазна тачка била Нови Сад. Морали смо да кренемо негде у сред ноћи из Нса како би ујутру стигли са Делијама на главну железничку и кренули ка Нишу. Иначе, у то време смо имали тал са кондуктерима, увек му скупимо неку кинту тако да су сви били задовољни. Ујутру у Бгу се осетило да нешто неће бити у реду. Наиме, крећу да нас цимају за карте, недају нам да уђемо на станицу бла бла бла. Некако их ови наши главни уверише да имамо карте и сви у воз. А тамо, у духу песме иде воз, а у бозу пијани смо скроз. Нас 14 у купеу, осморо седи доле а по тројица горе где иде пртљаг. Улази ПП да нам остави карте, а у купеу дим, смрди на ракију. Човек се крсти и не верује очима да нас је 14 унутра. Некако смо се довукли до Ниша и онда кортеом до центра где су биле разноразне активности. Са пар другара, одлазимо на паприке и пљеку а после са пандурима ка стадиону Чаир. Цео град изашао да нас види јер давно није долазила Звезда у Ниш. Плус што је наша фракција Делије Ниш обележавала 20 година постојања (1986-2006).

На терену смо прегазили Раднички, било је 0-5, али на трибинама је било много занимљивије. Наводно, неки наши су отишли у кафану на стадиону Чаира средином другог полувремена и направили белај. Настаје општа фрка са муријом где смо највише наХебали ми који смо остали до самог краја на стадиону. Једна наша групица је била са друге стране и из парка гађала жандарме, али ако баце мало јаче, то све завршава по нама. Туча је трајала добрих 15 минута док нисмо пробили кордон полиције, али опет нас хватају у групу и коретеом до станице. Ту је било свега, обе стране наелектрисане, тако да смо фасовали и форхенде и бекхенде по бубрезима. Некако нас стрпају у воз а тамо опет дебили од жандарма. Смарали су невиђено, ми повлачили кочницу, 12 сати смо путовали до Бга. Сећам се неког жандарма, четири падежа има, она три је заборавио.

[Il genio]

Vi koji ste bili na stadionu tu utakmicu pamtite po peglanju sa murijom, a ja koji sam pratio preko tv-a po prvencu ovog coveka.



Samo nastavi tebra, svaka cast!

[МоСа ВерСе]

Vi koji ste bili na stadionu tu utakmicu pamtite po peglanju sa murijom, a ja koji sam pratio preko tv-a po prvencu ovog coveka.

Браво, дао је ваљда четврти или пети гол за нас.
Мени је овај човек остао у сећању годину дана касније кад смо гостовали Обилићу на Врачару. Пантић глодар бранио за њих, а ми певали између осталог: Снежану на туки навук'о Сузуки... Пантић се смеје, а он мукица прилази Жигићу који умире од смеха и преводи. И на крају, шмекерски нас поздравља.

[crazynorth75]

Evo je konačno, a koliko sam je tražio po netu Brat Gujan je postavio Moja prva utakmica na kojoj sam gledao Zvezdu uživo.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=2N5-dUNdTos[/youtube]

[МоСа ВерСе]

Једна од јачих сећања јесте и учешће Звезде у Лиги Европе 2005 године. Јесте да смо на крају вероватно сви били разочарани оним глупавим голом у 93.ој минути против Стразбура, али ето. Кад се све узме и сабере, једна од бољих европских прича Црвене Звезде.

Тог лета се видело да ћемо имати јак тим, дошао је Зенга и онај његов помоћник 'Талијанин који је највише допринео да играмо јако леп фудбал. Са нестрпљењем смо чекали првог противника и можете да мислите наше среће када је за то добијен хрватски клуб. Додуше, не неки са опасном навијачком скупином, али опет, молили смо Бога да дођу БББ како би обновили градиво јер је Запрешић близу Загреба. Одмах смо почели да правимо планове како ући у Хрватску јер смо знали да ће мање више ући само прва екипа што је на крају и било тако. Међутим, пробали смо све, те смо друг и ја обукли одела, сели у ауто и шатро идемо на семинар у Загребу. Међутим, има онај део где су наша имена хиљаду пута писана на гостовањима, па су нас само упутили у смеру рикверца. Најбитније од свега је да смо имали подршку, а шатро БББ нису пустили да се приближе нама тако да и нисам нешто пуно пропустио. Добили смо лаганих 3:1, тако да је на Маракани остало само да се одигра за престиж, али наравно и да се напуни наша кућа и пожелимо 'добродошлицу браћи са запада'. Добили смо 4:0, али смо успели толико да за*еремо јер је неко са запада убацио нешто у терен тако да смо сурово кажњени. Го*на из УЕФЕ су једва чекали било какав белај. Нису стигли да реагују против Браге, већ се задесило да за Базел буде празна Маракана. Против Португалацаје било испитивање снага у Београду, тако да се и завршило са 0:0. А онда тамо, већ у 12ој минути, Жигић за Пуровића, овај неку од земље преко голмана за 0-1. По неписаном правилу, не знам због чега се повлачимо па је тадашњи Стојковић бранио свашта до пред крај кад су изједначили за коначних 1-1. Велико славље, а у групној фази нам долази Базел и Рома, а идемо у Норвешку (Тромзо) и у Стразбур.
Оно за шта ме душа највише боли те године јесте што нисмо могли да помогнемо екипи против Базела. Отишли смо на тренинг, показали колико смо уз њих, и то је то. Чудније још јесте да смо ту утакмици одиграли најбоље и успели да изгубимо 2-1. Нека рука за пенал, али оно што боли је гомила пропуштених шанси. После Базела, наша најлошија утакмица у групи, губимо 3:1 у Норвешкој тако да пред Рому и нисмо имали пуно избора. Међутим, требало је то одрадити како треба. Децембар 2005, тачније први дан тог месеца. Студен, хладно до зла Бога а ми, тада клинци од сабајле на Маракани и намештамо кореографију. Једна од компликованијих које смо правили због вишебојности и фора је у томе што се боље види кад се удаљи. Сви једва чекамо да почне текма и онда шоу за незаборавит'. Креће Звезда у грчу, Шабани Нонда нам даје гол, али се брзо будимо и Јанковић даје за 1-1 на полувремену. У другом Рома стиска, а ми преко Пуровића дајемо други (како га је мајсторски тутнуо у ближи голманов угао). Искључење, ми у бункеру, а онда делиријум. Никола Жигић са преко 25 метара скида паучину и 3:1 за нас, па онда још већи делиријум кад је данашњи мустафа одбранио пенал Касану. Велика победа и праве се калкулације како до пролаза даље. Рачуница је јасна, треба нам победа у Француској. Глупави режим виза нас је спречио да одемо у већем броју тамо, али је грмело у Стразбуру. Почетак као из снова, Баста у 30ој 0-1, друго контролишемо, у 70ој Ђокај за два нула и онда шок. Најнижи играч нам даје два гола главом и то други, у последњој минути а лопта прелеће преко 190цм високог Бишевца. Не знам тог Делију, Звездаша који у том тренутку није осетио сву тугу овог света. Ја се лично нисам опоравио недељу дана од шока. Остао је велики жал за пропуштеном приликом да презимимо у Европи, али и једна сјајна сезона која је после крунисана титулом.

[Il genio]

Da se nadovezem na tebe...

Ta cela sezona je bila legendarna.

Piksi je na mestu trenera zatekao Kratka Ostanica i celo leto se spekulisalo ko ce biti novi trener, razna imena su bila o opticaju, ja se konkretno secam da se ozbiljno razmisljalo o Gulitu... Kratko je sve vreme mudro cutao i radio, cak je i ekipu odveo na pripreme. Vreme je prolazilo, pripreme uveliko teku, priblizile su se i prve utakmice. Jednog jutra Piksi daje izjavu da je odustao od potrage za novim trenerom i da Kratko ostaje. Ovaj nesrecnik se javlja sa priprema presrecan, govori kako je u dubini duse od samog pocetka znao da ce ostati trener ali da je cutao i marljivo radio, zahvaljuje se predsedniku na poverenju i sl. Samo par sati kasnije sledi jedna od najvecih ispala u istoriji kluba, Piksi se u Milanu dogovara sa Zengom koji istog dan postaje trener.

Sezonu smo otvorili po nasem starom dobrom obicaju kiksom, remizirali smo u Kuli, dvostruki strelac je bio Bosko Jankovic. Iako sam se pribojavao meca u Zagrebu zbog teznija jer se radilo o prvom susretu Zvezde sa hrvatskim timovima jos od raspada SFRJ, dobili smo rutinski 3:1, golovima Zigica(2) i Pantelica. Pre revansa sa Interom, odigrali smo prvenstvenu utakmicu na Marakani protiv Vozdovca i pobelili, uz nova dva pogotka Jankovica koje je nagovestio odlicnu sezonu. Inece Bosko je kod Zenge pruzio najbolje partije u crveno-belom dresu, a njih dvojca su vremenom razvili neki poseban odnos, pa je Bosko posle svakog gola trcao njemu u zagrljaj. Nekoliko godina kasnije dok je Zenga bio trener Palerma, na sve nacine je pokusavao da vrati Jankovica koji je u tom momentu bio na pozajmici u Djenovi iz Palerma.
Inace imali smo kadrovskih problema na pocetku sezone, Basta je bio povredjen, Slavoljub Djordjevic je pred revans sa Interom otisao u Rusiju, pa su mesto desnog beka cesto krpili Dudic i Bisevac, dok su kao stoperi nekoliko utakmica u tom periodu odigrali Joksimovic i nase nesudjeno ovogodisnje pojacanje Miladinovic. Sto zbog tih objektivnih otezavajucih okolnosti, sto zbog takticke neobucenosti nasih odbranbenih igraca, Zenga je imao silne muke da ih nauci sistemu sa cetvoricom u liniji, pa je jednom u ocaju na trening dosao sa konopcem za ves i vezao ih kako bi lakse shvatili kako treba da se krecu... Vremenom su se u toj cetvorci ustalili Basta, Bisevac, Dudic i Lukovic, a kad su se uigrali, delovali su kao bedem.

Da se vratim na temu, Zvezda - Inter, 25.8.2005. Svecano za tu priliku sam sa jos par drugara ukrao srpsku zastavu sa skole koji sam kasnije nosio i na mec reprezentacije protiv Bosne. Na utakmicu sam krenuo sa jednim ocevim drugom koji je poslom isao u Beograd, ali posto je vozio neki kedi, napred nije bilo mesta, pa sam se 100 km vozio u prtljazniku imogu vam reci da je vredelo. Na terenu rapsodija, gosti ispraceni sa cetiri lagana komada, uz maetralnu partiju kapitena Pantelica koji se na najlepsi nacin oprostio od najdrazeg dresa pred put u Berlin. Dve detalja su pokvarila utisak, jedan je taj nesrecni telefon koji je doleteo sa zapadne tribine i pogodio trenera Intera zbog cega smo igrali bez publike protiv Bazela i drugi zuti, odnosno crveni karton za Zigica zbog cega je preskocio sledecu utakmicu sa Bragom.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=YPwZWvkCORM[/youtube]

U dvomec sa Bragom smo usli kao autsajderi, narocito posle beogradskih 0:0. To i nije bio los rezultat imajuci u vidu da smo prvi put posle nekoliko godina igrali i bez Zigica i bez Pantelica. U Portugal smo otisli tiho i bez previse pompe, stidljivo verujuci da mozemo da prolaska u grupnu fazu. Nekako imam utisak da je Zvezda najbolje partije pruzila kad je bila otpisana, pa tako je bilo i ovog puta. Iz prve ozbiljne akcije dosli smo do toliko zeljenog gola preko Purovica, a onda sledecih 80 minuta branili svoj gol, na nacin koga se ni Radovan Curcic ne bi postideo. Treba reci da je te veceri blistao Vladimir Stojkovic, da je branio nemoguce i da je kapitulirao tek u 86. minutu kad je ostalo premalo vremena da Braga dodje do potpunog preokreta. Na kraju utakmice opsta tuca u kojoj se posebno istakao trener golmana Maksimovic, koji je slozio 2-3 portugalca...

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=PX87U3glvhA[/youtube]

Posle utakmice isplacene su premije igracima za ulazak u ligaski deo Kupa Uefa, a ja nikad necu zaboraviti izjavu Purovica koji je rekao da nikad u zivotu nije drzao toliku gomilu para u ruci. Eh to su bila vremena...

[Либурнија]

Рачуница је јасна, треба нам победа у Француској. Глупави режим виза нас је спречио да одемо у већем броју тамо, али је грмело у Стразбуру. Почетак као из снова.

Још један човјек који се мотао ту негдје на неколико метара од мене, додуше овај пут из млађе гарде, а кога упознајем преко форума.

Елем, дошли смо колима из Трира и баш и нисмо нашли пут до стадиона а и они Вранцузи не шишају њемачки. Срећом наиђоше колима поред нас неки момци француски Арапи који су видјели наше шалове и сами се понудише да иду колима испред нас и покажу нам пут (непринципијелна антифранцуска коалиција?!)! Тако и би. Дословно утрчавамо на стадион, душа у носу, текма већ почела. Улазимо у сектор иза гола гдје је маса наших гастарбајтера но пошто су мало кубурили са пјевањем а и сувише смо се били наложили крећемо према оном каФезу иза корнер заставице гдје сте били и ви. Добро је било пјевање али кад се утакмица ломила било је и повремено затишја у пјевању и бодрењу (чини ми се да се пјевао "бразил" (на целом свету ми је све)?!)што се овако глобално можда не примјети. Сјећам се једног човјека од сигурно 45 година за кога сам у први мах помислио да је Милош Бојанић који је ту био с клинцем и пјевао колико га грло носи! Јао, оних покислих фаца на крају, оно нисам одавно онако видио. Срећа и Бог да сам то морао да доживим на стадиону, бар сам се изурлао као човјек и мало опет дошао у душевну равнотежу.. Кад смо испали од Келна, морао сам то зло да гледам на ТВ-у (исто гол у задњој минути и испадање) и жестоко сам се убедачио и хвала Богу да то нисам морао још једном да пролазим. На стадиону, ако ништа, бар запјеваш на крају од муке. А онда и одеш ноћом до града да убијеш муку у пиву..

[Либурнија]

када сам био млад и леп.

Па добро, схватам да ти није лако пошто си сада само лијеп.

Иначе, много ме занима та "врста сећања" која нису за ову тему. Је л то нешто млого гадно?!

[Либурнија]

А може и овако:

Пред полазак: ?? ??

У путу (до Винковаца): :toljaga: :toljaga: :smizla:

(од Винковаца):

На жељезничкој станици БГ: ?? :toljaga:

Сам догађај: ?? :toljaga: ?? :toljaga:

Повратак:

Опет код куће:

Повратак у свакодневницу: ???

[Либурнија]

а нама лепо било када једно путовање траје по три дана и када спаваш по ходницима и на патосу разноразних возова. Али да не офтопичаримо више

Сад кад си ово споменуо, ухвати ме туга и носталгија за тим временима. Радо бих ја опет спавао на тим подовима... По повратку из Бања Луке спавали смо у неком препуном возу из Мостара за ЗГ стојећи! Заспимо, поникнемо, па се усправимо, опет заспи па...и тако у круг.

[МоСа ВерСе]

Ма Бишоп, слободно пиши брате. Ја сам раније био у фазону, као то треба да се крије, ипак је то неки ултра фазон. Онда, одем у војску и одведу ме код безбедњака на разговор. Кад ми човек исприча где сам био и шта сам радио, схватих да се скоро све зна, само их брига да се цимају.
Кад већ причамо о ино гостовањима, мени је она прва Чешка остала у много лепом сећању иако смо пукли од Либереца. Сезона 2006-2007 и после Милана где су исто тражили визе, за Чешку се сналазимо и иде нас много више него иначе. Од наше екипе идемо само друг и ја, тако да се једна већа група смиловала и повела нас са собом. Онај пут са њима, ја не знам да ли сам иједног тренутка био трезан до Прага. Сећам се у једном моменту да смо свратили на некакву пумпу у Мађарској и да сам продавачици бар једно 50 пута рекао игем (ваљда је то да на мађарском ). У сваком случају, договор је био следећи. Спавамоу Прагу и одатле ујутру идемо за Либерец на текму. Пошто смо мало дошли себи, овај мој друг одлучи да ми се похвали како зна Праг па ће водити на гулаш и после да одемо у њихову пивару на Крушовице. И та његова улога туристичког водича ме је коштала животног сна. Елем, у граду су били навијачи Тотенхема, они играли са Спартом из Прага. Заузели центар града и кренули да се мангупирају. Овај наш гулаш је био поприлично далеко тако да епилог у сваком смислу већ можете да наслутите. Наши им прилазе, питају за здравље и све то како се иде, а док смо ми дотрчали до центра, видели смо само полицију и пар пребијених Енглеза како се тотурају по плочнику. Хтео сам да се самоубијем у том тренутку. Одлазимо на неко пиво и у хотел. Сутра се кренуло за Либерец, у граду самом је све било ок, Чехиње изашле да виде мангупарију, а на утакмицу крећемо кортеом без икаквог цимања са керовима. Тамо, добро смо навијали, с' обзиром да смо брзо фасовали први гол. Други је дошао пред крај где смо мање више завршили ту евро сезону.
Додуше, у Београду су успели својски да упропасте ону кореографију. Док смо ми певали Христе Боже, они су већ примили гол. У ревашу 2-1 за Чехе, брат дебели Аилтон дао једини гол за нас у двомечу.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=QMC_fWBX ... EA88E8BCDA[/youtube]
Још једна победа и титула је тада била ин песма (а1 ). Почела је да се пева против Корка те сезоне и једина је наша песма на нашу мелодију.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=BiZ8gIuYf1o[/youtube]
Једна од јачих кореографија и екстра отпевано, увежбавао нас је ПП сат времена пре утакмице. Као на тонској проби.

[Либурнија]

Ма Бишоп, слободно пиши брате. Ја сам раније био у фазону, као то треба да се крије, ипак је то неки ултра фазон. Онда, одем у војску и одведу ме код безбедњака на разговор.

Spoiler: show

Ма мени пуца за те безбедњаке, могу да га дувају али има нешто много горе од њих треба пример млађима да пружамо, а они читају и упијају, а после буде "како си могао ти, а мени браниш" и шта онда рећи него "ми смо били добра деца која су на гостовања ишла феријалним савезом, а не "олош" као ви". Ето прави пример је тај Либерац, било неко цимање и залетање на њихове, а клинац све то лепо сними и чувао у телефону дуго дуго времена и сваку прилику користио за зајебанцију и није бирао прилику и место коме ће показати. Е сад идемо заједно па се он пази од мене, а ја од њега

Па шта је ту толико лоше, мсм то залетање?

Лако је, брате МоСе ВерСе за то али шта ћемо за оне друге ствари из попратног асортимана?! Лако је мени кад ми мали још спава са медом и зеком и не капира ултра-фазон.

[МоСа ВерСе]

Ма Бишоп, слободно пиши брате. Ја сам раније био у фазону, као то треба да се крије, ипак је то неки ултра фазон. Онда, одем у војску и одведу ме код безбедњака на разговор.

Spoiler: show

Ма мени пуца за те безбедњаке, могу да га дувају али има нешто много горе од њих треба пример млађима да пружамо, а они читају и упијају, а после буде "како си могао ти, а мени браниш" и шта онда рећи него "ми смо били добра деца која су на гостовања ишла феријалним савезом, а не "олош" као ви". Ето прави пример је тај Либерац, било неко цимање и залетање на њихове, а клинац све то лепо сними и чувао у телефону дуго дуго времена и сваку прилику користио за зајебанцију и није бирао прилику и место коме ће показати. Е сад идемо заједно па се он пази од мене, а ја од њега

Па шта је ту толико лоше, мсм то залетање?

Лако је, брате МоСе ВерСе за то али шта ћемо за оне друге ствари из попратног асортимана?! Лако је мени кад ми мали још спава са медом и зеком и не капира ултра-фазон.

Рани сина паК шаљи у војску, Србија се умирити неће.
Елем, имам и ја наследника и врло добро знам о чему причате. Ја ћу пробати са обрнутом психологијом, ове године га водим на Север, што је ближи 'опасности' заправо је безбеднији.

[Константин]

Нормално да постоји носталгија за старим временима, било је свега.
Ипак наравно да не бих спавао више по подовима, пратио када ће кондуктер да наиђе да одем са друге стране врата исл. Све у своје вријеме.
п.с. нема више ни возова