Из личног угла - наше приче и сећања

User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by dacha od bosne »

Image
Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
LF 1991
Звездаш
Posts: 128
Joined: Tue Jul 02, 2013 12:07 am

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by LF 1991 »

nyc wrote:LF, tebra, nema ovde baronija. Matori smo ti mi za te stvari. A i smislili bismo sigurno nešto zanimljivije i ludje da se bavimo "baronijama".

Ajde sad ti...

Čekamo čupri.
:lol:
Ма шалио сам се, не знам ни што сам написао оно.
Глупо ми је да се понављам јер није толико занимљиво, а испада да ја стално трабуњам о томе.
Финале плеј офа у баскету пре две године, Патлиџан домаћин. Ветеран мени и пар неких момака даје карте за ложу на њиховој страни. Прво смо покушали да уђемо у партер б са тим картама, али не дају. Ништа, одлазимо ми на њихову страну. Да би дошао до те ложе мораш да прођеш поред њиховог копа. Мало је рећи да сам се усро пролазећи метар од заставе Алкатраз и гледајући оног ћелавог мајмуна како ми виси изнад главе. Сели смо у ложу и мирно и ћутећи чекали почетак меча. Са друге стране у партер б улазе Даба, НМП и екипа. И сад знате оне форе у Пиониру кад се нађемо једни преко пута других, онда креће оно гестикулирање и позивање на фајт, хватање за ону ствар, показивање средњег прста... Ми са гробарске трибине упућујемо те ,,поздраве'' нашима у партеру б и показујемо им средњи прст и зовемо их на фајт и они узвраћају истом мером :lol: Ја покушавам да одем до вецеа који је иза партера б, правдајући се редару да је ближи, али ме не пушта говедо. Почиње текма, ови сељаци дивљају око мене, ми седимо и ћутећи без икаквих емоција гледамо текму. Ја понављам да морамо да пређемо на нашу страну, али нисам нашао на неко одобравање од остатка екипе. Они су се донекле навикли и седе и гледају баскет, а ја сам превелики живац да би тако гледао и знам да ћу кад тад скочити кад дамо кош или да опсујем свињу, а онда могу да се опростим са животом. Дође и полувреме и ја реко излазим па шта буде. Изашао сам из хале, отишао до улаза на б трибину и најнормалније ушао без карте као и сви наши те вечери, али јеби га то се није знало на почетку те вечери, била је прва текма плејофа. После се, а и прошле године, знало да само дођеш испред б улаза раније кад су ону домаћини и улазиш сто посто. Наравно, невиђено олакшање кад сам дошао на нашу трибину, песма и другарство :D до краја текме, пукли смо текму, али јеби га.
Ето, ништа претерано занимљиво, верујем да је доста људи имало овакво искуство у Пиониру, а и ја сам имам занимљивијих прича, али ето кад сте се дотакли те теме о блејању у противничком копу.
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by МоСа ВерСе »

ПУС брате, зезаш цурице с' оне стране улице којима мирише кожа. :D :D

И морам да ти се захвалим што и мене са својим причама присећаш неких занимљивих момената. И ја сам имао неки сличан моменат сертификата. О чему се заправо ради? Некада давно, док сам био млад и леп, водио сам спортске стране једног форума где је наравно писало и доста навијача. У једном тренутку на некој теми о Делијама, прочитам пост следеће садржине: Молим вас, пошто видим да знате доста о навијању, да ми кажете како могу да се учланим у неку нашу групу. Највише бих волео да уђем у Young Hooligans-е. Читам и размишљам шта да урадим. А онда белајсуз из мене проговара. Јављам му се преко порука и могу да мислим његове среће кад је видео да се модератор заинтересовао за његов проблем. Ја сам брата испитао све како бих могао да му дам сва потребна ДОКУМЕНТА са којима ће ићи у звездину Ревију да се јави. Пошта сам установио да је малолетан, обавезно му је било да има одобрење родитеља у писменој форми који дају сагласност. :lol: :lol: Али матере ми, мислио сам да ме је ту провалио и сконтао да га зезам. Међутим...

Све се то одиграва у петак, он у суботу набавио све и пита кад да дође, говорим му у понедељак. Сва срећа те је у недељу била текма где сам овим мојима рекао да ће можда сутра доћи неко да се учлани у групу. Појасним ја шта и како, они у неверици.
Понедељак, ја на неком путу, кад зове друг: Био ти онај у Ревији са све папирима. Каже, било умирање од смеха у Ревији, али га нико није малтретирао и зезао. Све се то заврши, а била нека 2005. година. Пре две године, гостујемо ми у Крагујевцу (0-3) а мене замоли брат да поведем неке његове момке за БГ после утакмице јер сам са колима. Погађате ко је био један од њих. :D :D Кад рече, неки болид ме послао у Ревију, а ја још већи што сам му веровао. :lol: :lol: :lol: Појаснио сам му после да мене није било, никада Севера не би видео, и сад смо ок. :)
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by dacha od bosne »

Nije PUS (ćirilicom) nego NYC (latinicom) :mrgreen:
Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by МоСа ВерСе »

Аха, онај фазон: I feel safe in New York City... :D
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
nyc
Члан клуба
Posts: 830
Joined: Thu Mar 21, 2013 12:33 am

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by nyc »

Ahahahahahahahaha, Bišop je CAR! Koji baloni umesto tintara! RESPECT, tebra!


Nego, da ne ispadne kako sam učestvovao samo u junačkim pričama - kao, ja sam medju njih trista iljada, a oni ništa . Hajde da se ispovednem. Barem vodje (dugo "o"), pošto u crkvu ne zalazim (Dacho - tebi SAV i VIŠE OD TOGA RESPECT! Mislim da ne moram da objašnjavam zašto.)
Ugl., beše neka košarka i to kup utakmica. Ne sećam se, majkemi koje godine je to tačno bilo, ali igralo se u Pioniru, a ja sam - ko za baksuz - "zajmio" barjak od jednog ortaka iz susednog odeljenja gimnazije. Znali smo se svi u to vreme. Ja sam bio u III6 a on u III7. Imao je najveći barjak i ja ga zamolim, onako drugarski, da mi ga pozajmi, pošto on nije mogao da ide na tu utakmicu u Pioniru. Ehhhh.... tada su za nas igrali Moka, Kaponja, Laza, Vučinić, Sarjanović... a za njih... onaj pogubljenko Todor (kažem, "pogubljenko" pošto ga je Moka uredno izvrgavao podsmehu), ali i Kića i Praja koji su zaista bili mega-zvezde, da se ne lažemo.

Uglavnom, na našoj tribini, "moja" zastava je ubedljivo najveća. Iako su oni favoriti, mi verujemo u naše momke i - gle čuda - pobedjujemo ih! Ja na kraju vitlam li vitlam onim mega-barjakom.

Eh.... tu tek nastaje veselje. Moram da priznam da su oni tada bili ne samo organizovaniji nego i mnogo više napaljeni, drčni i podivljali! Već su na fusbalu krenuli da se organizuju u kojekakve bande i da nam priredjuju sačekuše, no na basketu je to bila novost. Izlazimo mi iz hale, i tu već kreće nekakva frka... neko je pustio buvu, "napolju su grobari!". U to vreme ja zaista nisam znao ni za kakve vodje (sa naše strane) niti da li ih imamo. Izlazimo mi u gužvi, kad kreće sve i svja da pada na nas - kamenje uglavnom, ali i cigle i sijalice (!), štapovi, ovo ono. Ja vičem, uzalud, DRŽIMO SE ZAJEDNO! DRŽIMO SE!
Ma, NIKO bre da posluša, niko da pokuša da nas organizuje. Strašno. :smrc:

U tom izgubim kontakt sa ortakom koji je bio na utakmici zajedno sa mnom i još je vitlao mojom, manjom, zastavom, dok sam ja divljao sa onom drugom, većom, zastavom od mog školskog ortaka.

Ništa, hebga. Ja smotam barjak i krenem polako - sam samcit - preko onog blata do najbliže bus stanice. KAD - bem ti lebac - ODJEDNOM se oko mene stvori čitav čopor pacovskih faca. U prvi mah, nisam mogao da verujem. Štaj bre ovo? Samit ludaka? Koji ste pa vi? No, ubrzo se stvar "razjasnila".

Okružiše me, ko da su kolo zaigrali!
"DAJ ZASTAVU, PEDERU!"

Koju bre zastavu? Nemam je!

"DAJ BRE ZASTAVU, POLOMIĆEMO TE, PEDERU!"

Naravno, snimili su me kako usamljen (i tužan i jadan...) idem preko one blatnjave krompir poljane (seme joj se zatrlo ) i kao hijene su odmah namirisali krv i lak plen.
Šta sam mogo? Da branim čast?

E, paz da nisam!

Ko najgori i najbedniji izdajica sam im predao barjak. Oni su odmah otrčali negde opet prema Hali. Ja ostadoh ko ukopan i onda sam ih snimio kako pale moj barjak i još dva i urlaju, "GORI ZVEZDA, GORI ZVEZDA!" I tako šeset puta...!

Naravno da sam ih zamrzeo za ceo život (kao da nisam pre toga ... :kravica: ). Priznajem da sam noćima nakon tog "incidenta" odlazio na počinak maštajući o tome kako imam neko super ultra-mega-giga oružje, u vidu nevidljivog pancira, i kako onda ulazim medju tumbasovce i skidam im glave... jednu po jednu. A njihovi udarci se samo odbijaju od mog nevidljivog oklopa!

Mislim da je tu i nastao prevod starog američkog filma, "Moje pesme, moji snovi".

A sad nastavljam da :strika: P.S: Sutradan (ili posle 2, 3, hebem li ga koliko dana) sam popio žešće pljuvanje od ortaka čiji sam barjak priložio na spaljivanje... Malo olakšanje mi je bilo što sam isto tako mogao da se izderem na ortaka iz razreda koji je predao moj, manji, barjak na paljevinu grobarsku.

Gori Zvezda... Gori Zvezda!

Jes *** gori. :dedica:
nyc
Члан клуба
Posts: 830
Joined: Thu Mar 21, 2013 12:33 am

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by nyc »

nyc wrote:Ahahahahahahahaha, Bišop je CAR! Koji baloni umesto tintara! RESPECT, tebra!


Nego, da ne ispadne kako sam učestvovao samo u junačkim pričama - kao, ja sam medju njih trista iljada, a oni ništa . Hajde da se ispovednem. Barem vodje (dugo "o"), pošto u crkvu ne zalazim (Dacho - tebi SAV i VIŠE OD TOGA RESPECT! Mislim da ne moram da objašnjavam zašto.)
Ugl., beše neka košarka i to kup utakmica. Ne sećam se, majkemi koje godine je to tačno bilo, ali igralo se u Pioniru, a ja sam - ko za baksuz - "zajmio" barjak od jednog ortaka iz susednog odeljenja gimnazije. Znali smo se svi u to vreme. Ja sam bio u III6 a on u III7. Imao je najveći barjak i ja ga zamolim, onako drugarski, da mi ga pozajmi, pošto on nije mogao da ide na tu utakmicu u Pioniru. Ehhhh.... tada su za nas igrali Moka, Kaponja, Laza, Vučinić, Sarjanović... a za njih... onaj pogubljenko Todor (kažem, "pogubljenko" pošto ga je Moka uredno izvrgavao podsmehu), ali i Kića i Praja koji su zaista bili mega-zvezde, da se ne lažemo.

Uglavnom, na našoj tribini, "moja" zastava je ubedljivo najveća. Iako su oni favoriti, mi verujemo u naše momke i - gle čuda - pobedjujemo ih! Ja na kraju vitlam li vitlam onim mega-barjakom.

Eh.... tu tek nastaje veselje. Moram da priznam da su oni tada bili ne samo organizovaniji nego i mnogo više napaljeni, drčni i podivljali! Već su na fusbalu krenuli da se organizuju u kojekakve bande i da nam priredjuju sačekuše, no na basketu je to bila novost. Izlazimo mi iz hale, i tu već kreće nekakva frka... neko je pustio buvu, "napolju su grobari!". U to vreme ja zaista nisam znao ni za kakve vodje (sa naše strane) niti da li ih imamo. Izlazimo mi u gužvi, kad kreće sve i svja da pada na nas - kamenje uglavnom, ali i cigle i sijalice (!), štapovi, ovo ono. Ja vičem, uzalud, DRŽIMO SE ZAJEDNO! DRŽIMO SE!
Ma, NIKO bre da posluša, niko da pokuša da nas organizuje. Strašno. :smrc:

U tom izgubim kontakt sa ortakom koji je bio na utakmici zajedno sa mnom i još je vitlao mojom, manjom, zastavom, dok sam ja divljao sa onom drugom, većom, zastavom od mog školskog ortaka.

Ništa, hebga. Ja smotam barjak i krenem polako - sam samcit - preko onog blata do najbliže bus stanice. KAD - bem ti lebac - ODJEDNOM se oko mene stvori čitav čopor pacovskih faca. U prvi mah, nisam mogao da verujem. Štaj bre ovo? Samit ludaka? Koji ste pa vi? No, ubrzo se stvar "razjasnila".

Okružiše me, ko da su kolo zaigrali!
"DAJ ZASTAVU, PEDERU!"

Koju bre zastavu? Nemam je!

"DAJ BRE ZASTAVU, POLOMIĆEMO TE, PEDERU!"

Naravno, snimili su me kako usamljen (i tužan i jadan...) idem preko one blatnjave krompir poljane (seme joj se zatrlo ) i kao hijene su odmah namirisali krv i lak plen.
Šta sam mogo? Da branim čast?

E, paz da nisam!

Ko najgori i najbedniji izdajica sam im predao barjak. Oni su odmah otrčali negde opet prema Hali. Ja ostadoh ko ukopan i onda sam ih snimio kako pale moj barjak i još dva i urlaju, "GORI ZVEZDA, GORI ZVEZDA!" I tako šeset puta...!

Naravno da sam ih zamrzeo za ceo život (kao da nisam pre toga ... :kravica: ). Priznajem da sam noćima nakon tog "incidenta" odlazio na počinak maštajući o tome kako imam neko super ultra-mega-giga oružje, u vidu nevidljivog pancira, i kako onda ulazim medju tumbasovce i skidam im glave... jednu po jednu. A njihovi udarci se samo odbijaju od mog nevidljivog oklopa!

Mislim da je tu i nastao prevod starog američkog filma, "Moje pesme, moji snovi".

A sad nastavljam da :strika: P.S: Sutradan (ili posle 2, 3, hebem li ga koliko dana) sam popio žešće pljuvanje od ortaka čiji sam barjak priložio na spaljivanje... Malo olakšanje mi je bilo što sam isto tako mogao da se izderem na ortaka iz razreda koji je predao moj, manji, barjak na paljevinu grobarsku.

Gori Zvezda... Gori Zvezda!

Jes *** gori. :dedica:
P.S.
Ej, breeeee? Šta su ove zvezdice? Lepo sam napisao ku...... :kreza:
User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by dacha od bosne »

Image

Istina je da su oni u tvoje vrijeme i s početka našeg vremena važili za organizovanije. Imali su neke lude likove na svojoj tribini, ali bez obzira na to, njihov jedini moto je bio 10 na 1.

Kod nas u Sarajevu svi su pričali kako ekipica grobara važi za opsanu itd itd. Međutim, tamo smo vladali mi. U vozu nikada nisi imao ni jedan jedini incident jer su se ovi pokrili ušima i sjedili ko miševi u vagonima, a neki su čak morali da pjevaju naše pjesme.
Znam samo da je u našoj ekipi bilo likova koji zaista nisu zarezivali nikoga i Delije Sarajevo su uvijek bile poštovane na Severu.
Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
musemic
Члан клуба
Posts: 1088
Joined: Mon Mar 18, 2013 8:44 am

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by musemic »

Meni se uvek plače kad gledam ovu utakmicu...od sreće...
User avatar
Najdoski dr. Ilija
Стара гарда
Posts: 2983
Joined: Sat Mar 16, 2013 4:37 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by Najdoski dr. Ilija »

Каква је то рапсодија од фудбала била!
Кад је Јанковић шутирао пенал, чује се пуцање оне шипке што држи мрежу иза гола, лопта се одбија у поље, ја се усро, мислио да је статива!
И на небу том на које идем ја, сија моја Звезда Црвена!
User avatar
crazynorth75
Чак и када коса ми оседи
Posts: 9683
Joined: Sat Mar 16, 2013 1:18 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by crazynorth75 »

Nisam bio na utakmici, ali i meni jedna od najupečatljivijih Zvezdinih utakmica ikada, tad je i počela ova ljubav. Stari doveo ortake u stan da se gleda, prvih pola sata totalno ludilo u stanu, 3-0, ja balo kadar nevera, malo u tv, malo u njih.
''“Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience.”
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by МоСа ВерСе »

crazynorth75 wrote:Nisam bio na utakmici, ali i meni jedna od najupečatljivijih Zvezdinih utakmica ikada, tad je i počela ova ljubav. Stari doveo ortake u stan da se gleda, prvih pola sata totalno ludilo u stanu, 3-0, ja balo kadar nevera, malo u tv, malo u njih.
Е слично је било и код мене, ћале Вележовац и дан данас, комшија гробар, ујак који навија за Хајдук (тада) и два брата Звездаша плус ја. И сви урлају и навијају за нашу Звезду. Била су то много лепа времена.
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by МоСа ВерСе »

Пре тачно 13 година сам први пут крочио на Север Маракане када су дербији у питању. Био је то поновљени 115. дерби, знате онај дерби где смо истерали глодаре са југа (15.10.2000 ваљда), а мени тата није дао да идем. Не би ми дао ни овај дерби, али сам побегао са последња два часа, а рекао кући да идем код друга да вежбамо за некакав контролни из енглеског.

Елем, сећам се лепо да је било прохладно, сунце сијало, а ја са још једним другом се упутио ка Северу. Неискуство је врло брзо учинило своје, пошто смо се прозивали са глодарима а ја пре утакмице скоро остао без гласа. Већ на почетку уакмице, негде око десетог минута, онај дебилко Станојевић пада, Пјана пред Краља и оп 1-0 за нас. Ту сцену и тај доживљај који је био за мене први пут да сам на стадиону а партизану дајете гол, ја не могу да вам опишем. Не знам са ким са се све поздрављао, грлио... Још да сатисфакција буде већа, повреди се Краљ како је пао па смо певали: Ивице, врати се, овце твоје, не могу без тебе... Ушао је Радаковић. Не сећам се касније шта је било све до пред крај када је корнер са леве стране био. Не знам ко је убацио, Пјана је закачио лопту, Радаковић кратко одбио, на њу налетео Ненци Лалатовић и оп 2-0. И опет хаос на Северу. До краја рутински 2-0 уз мук глодара преко пута.

ПС - Требам ли да спомињем да смо како доличи Циганима господи овима преко пута честитали осми март? :D :D

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=e5nJyXYJm3Q[/youtube]
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
srbin sk
Звездаш
Posts: 127
Joined: Sun Apr 21, 2013 10:38 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by srbin sk »

бишоп wrote:На данашњи дан сада већ далеке 1987 године , једна од најлепших утакмица коју сам уживо гледао, полувреме из снова, минус од кога кости боле, и пакао на стадиону

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=3mx0CIvlI38[/youtube]

и наравно песма која је певана тог дана " четвртога марта у среду тога дана, јебаћемо бутрагења, санчеза и валдана" и би тако :zastavaGRB:
Како лепо памтим ову утакмицу. То је била моја прва утакмица на Маракани. И сеќам се да је цело претходно вече падао снег и била је питање дал да кренемо. Тад сам имао 14 година.
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by МоСа ВерСе »

Још давно сам обећао Ил Генију да ћу напсисати утиске са неких дербија, па да то и урадим.

Година господња 2007.(пролеће) је донела четири вечита дербија, три у првенству и један у купу. Скор је био три победе и један пораз.

Почело је са поразом, али је тај дерби донео нешто што нити један други неће. Навијачки смо глодаре демолирали, пало им је 12 застава, нису уопште носили на текму заставе. Пароле попут: Пријатељи, браћо кумови, све вас воле ваши гробари а на слици братства партизана. Фантастична димњада на почетку утакмице и овај дерби је још по нечему врло битан: први пут су званично дошли РУси или ти Фратриа на наш дерби, па би овај дерби могао да буде и почетак нашег братства са Фратриом. Што се тиче саме утакмице, Душан Бајевић нас је водио, а партизан демолирао. Било је 2:4, голове су постигли Кастиљо и Бурза тамо негде пред крај. После дербија, пандури су заборавили да затворе кружни ток, али хајд' што су заборавили, него што су то јављали више пута преко мотороле па смо имали и забаву после дербија. Додуше, неки нису стигли да прођу, па су имали лакши кардио тренинг са коњицом узбрдо Хумском. :D :D

Следећи дерби је Бошко Ђуровски преузео тим. Исто првенство, исто Маракана. Овај пут им је пало свега три заставе, али и једна много битна, мала застава стока панчево. Овај дерби је остао познат и по томе што смо певали Зеко лопове пред крај и помагали гробарима да га смене. Много јака фора, моја маленкост предложила онај део југ југ, јави се. Доле на терену победа. Пуровић за 1:0.

Након тога иде куп. Нека киша је падала, а оно што је мени урезано у сећању поред гола Милијаша за 1:0 јесу дуксеви неких индијанаца гробара. Момци написали на дуксевима Udertakers. Ал', хајд' то што су неписмени, него што су им дуксеви били беле боје. Са Севера су се јасно видели. Такође, после дербија, наших 20 момака је успело да натера велику колону гробара у рикверц. Иначе, била су то добра стара времена где се знало ко бежи а ко јури. Каква су то времена била... :dedica: :dedica:

Последњи у низу дербија се играо на пашњаку. Само, овај пут без гробара који су бојкотовали домаћи ерен па смо били сами. И није неки гушт, одмах да вам кажем. Нема тог надметања у коме увек добијамо досуше, нема ничег. Дођеш, навијаш и то је то. Овај дерби смо добили 2:1, први гол је дао Бурзановић, други Милијаш из пенала (тад је погађао :D :D ). Међутим, на том дербију сам фасовао столицу у потиљак. Наиме, неки генијалац је одозго бацао столице, а моја глава је ионако радар за разноразне предмете тако да је навигација учинила своје. Пуче столица (паметнији попушта), мени ништа, а ови моји кренули да ме зезају и дали ми надимак Боске. :D
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
Post Reply