Из личног угла - наше приче и сећања

User avatar
maluk
Члан клуба
Posts: 327
Joined: Fri Feb 14, 2014 12:36 am

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by maluk »

Image
sutradan otišao u JNA
"Slika je impresija istine, koju nam je Bog dozvolio da vidimo našim slepim očima."
Andrej Tarkovski
User avatar
Либурнија
Чак и када коса ми оседи
Posts: 4659
Joined: Mon Apr 29, 2013 11:10 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by Либурнија »

Напросто сам забезекнут да на овај форум свраћају људи који су 1979. отишли у ЈНА! :o :zastavaGRB: Велики поздрав од нас клинаца који смо у ЈНА кретали 10-ак година касније. :ziveli: :mrgreen:
РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ.

Dennis Rodman: "Ako će igrati Ristić, Jović, Grujić... nije strašno ni da smo 12. na tabeli. Ako će igrati ...... menadžerska TSL sredstva profita, onda svejedno jesmo li šampioni..."
User avatar
crazynorth75
Чак и када коса ми оседи
Posts: 9683
Joined: Sat Mar 16, 2013 1:18 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by crazynorth75 »

maluk wrote:Image
sutradan otišao u JNA
Uh brate, ovo je baš jako...Bar si imao ispratnju par ekselans, 100k ljudi...
''“Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience.”
User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by dacha od bosne »

Ja vjerujem da bi Maluk imao štošta da napiše na ovoj temi, pa s toga, starino novače, slobodno udari :mrgreen:

Elem, nyc i maluk su nam (ja mislim) najstariji forumaši ovdje (izvinjavam se unaprijed ako sam nekoga izostavio), poslje njih sam (čini mi se) ja, pa onda vi gušteri :mrgreen:

A ja davno rekoh da bi imao svašta da napišem da Marakanom nisu kružili neki čudni dimovi onoga doba :lol:
Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by МоСа ВерСе »

Либурнија wrote:Напросто сам забезекнут да на овај форум свраћају људи који су 1979. отишли у ЈНА! :o :zastavaGRB: Велики поздрав од нас клинаца који смо у ЈНА кретали 10-ак година касније. :ziveli: :mrgreen:
И од нас који тада нису били рођени а на истом пашњаку били после 20 година... :D
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
User avatar
Либурнија
Чак и када коса ми оседи
Posts: 4659
Joined: Mon Apr 29, 2013 11:10 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by Либурнија »

Чуј димови, ма види ти њега! :travka: Зар није и Ганац старији од тебе? :dedica:
РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ.

Dennis Rodman: "Ako će igrati Ristić, Jović, Grujić... nije strašno ni da smo 12. na tabeli. Ako će igrati ...... menadžerska TSL sredstva profita, onda svejedno jesmo li šampioni..."
User avatar
crazynorth75
Чак и када коса ми оседи
Posts: 9683
Joined: Sat Mar 16, 2013 1:18 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by crazynorth75 »

Dača, jedan stari hipik Image :mrgreen:
''“Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience.”
User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by dacha od bosne »

Либурнија wrote:Чуј димови, ма види ти њега! :travka: Зар није и Ганац старији од тебе? :dedica:
Jes' i Ganac...vidiš da mi je pamet sluđena od tijeh dimova :mrgreen:
Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
User avatar
maluk
Члан клуба
Posts: 327
Joined: Fri Feb 14, 2014 12:36 am

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by maluk »

Stalno pričam kako treba da odem u zasluženu penziju, al džaba ... :dedica:
što stariji, to sve blesaviji :) kad jednom čuješ taj huk od 100 i kusur hiljada, tu više nema leka.
Na dobrom smo putu da se vrate ta vremena, samo budite strpljivi ... ipak se okreće ;)
"Slika je impresija istine, koju nam je Bog dozvolio da vidimo našim slepim očima."
Andrej Tarkovski
User avatar
Либурнија
Чак и када коса ми оседи
Posts: 4659
Joined: Mon Apr 29, 2013 11:10 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by Либурнија »

maluk wrote: kad jednom čuješ taj huk od 100 i kusur hiljada, tu više nema leka.
Na dobrom smo putu da se vrate ta vremena, samo budite strpljivi ... ipak se okreće ;)
:zastavaGRB:

Друже Малук,само реци, летићемо као меци! :psihodelija: :srbinosm:
РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ.

Dennis Rodman: "Ako će igrati Ristić, Jović, Grujić... nije strašno ni da smo 12. na tabeli. Ako će igrati ...... menadžerska TSL sredstva profita, onda svejedno jesmo li šampioni..."
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by МоСа ВерСе »

Једино озбиљније гостовање у Србији које ми је остало је јуче утефтерено. Пазар је уписан у моју ћитабу, остаје ми још са Фирмом нешто и могу своју фантомку да окачим о клин.

Постоји она златна: кад нешто јарко желиш, онда ти се то и оствари. Као што знате, било је подељено свега 350 карата. Давно је моја маленкост испала из тих комбинација екипа, углавном, идем за своју душу и мерак. Међутим, мој млађи бураз знајући колико сам некад хтео да одем на то гостовање узе карту и за мене. Каже и он ће бити сигурнији када је са старијим братом, али има једна традиција: када год смо ишли заједно на текме, те утакмице смо добијали увек. Још више ми је драго да сам био део приче наше навијачке групе која је први пут ишла доле. После силних година прозивања како не смемо да одемо у Пазар, показали смо јуче како не смемо.

Такође, од мене нећете чути онај набој који је јуче провејавао Пазаром јер ја тај град неизмерно волим. Доста дуго сам радио доле, имам доста пријатеља, али кад је Звезда у питању, то пијатељство је морало јуче да падне у воду. Велика је разлика између грађана Пазара (виделки сте и сами да су аплаудирали Џаји) и оној гамади од навијачке групе која се фура на турско, која нема 10% ултраса у својој екипи. Према таквим људима не могу да имам поштовање јер никакве навијачке кодексе немају ( показали и јуче на оном снимку када беже од полиције). Једино шо знају јесте да баце који камен и то их као чини много опасним.

Негде смо кренули око девет из Београда, пошли смо сопственим колима нас четворица, али су нас убрзо полицајци провалили, тако да смо близу Лазаревца сачекали остатак екипе и ишли у пратњи са њима. Било би то ок да у Ушћу нема она кафаница Фонтана где смо морали нешто да поједемо. Је*о пут доле ако не свратиш у на кафу и неку клопу. Провалили нас и пандури, али нас пустили са речима: видимо се код Рашке. Тако је и било. Опет суи насу колону стрпали до оног пункта који је Илија фоткао, алал му ћуфте како је избегао. Полиција је била изузетно коректна, мада наравно, млађи нараштаји су били јако нервозни, па је са времена на време мало расла тензија, али за овакво гостовање, све је било ок. Ми смо одмах на старту ставили до знања да не идемо нереде да правимо, али наравно, морали су и они да претресу све људе. Појаснили нам процедуру, убацили у оне бусеве и кренуло се пут стадиона. Ушли смо тамо неки минут после утакмице, ту се десила и мањанесрећа кад је онај момак атерирао са ограде, али је прошао само са поцепаном аркадом. Како је пао, одлично је прошао. Репертоар песама је био шаролик, али смо константно певали, не знам како се чуло преко тв-а. Мики је скинуо паучину, општи хаос и весеље. Имао сам и предлог кад су певали Босном бехар пробехарао да се пева: Пазаром бехар пробехарао, мене Милијаш разочарао, али је то одбијено глат. :D

После утакмице су хулигански напали нас са камењем и то је било то. Како су нас отпратили до оног пункта, сели смо у ауто, газио сам га мушки до Рудника где смо кафу попили и наставили пут Београда, а ја после пут Младеновца. Дошао сам негде око пола два дома, сав срећан и поносан на себе.
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
User avatar
Najdoski dr. Ilija
Стара гарда
Posts: 2983
Joined: Sat Mar 16, 2013 4:37 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by Najdoski dr. Ilija »

Ај сад натенане. :D
У Пазар сам стигао између два и пола три.
После краћег освежења, ја и мој домаћин кренусмо од центра града ка стадиону пешака.
У том тренутку су се испред општине скупили и пазарци, екстреми, торцида или како већ и кренуше и они.
Једно време смо ишли упоредо, они улицом а ми кроз парк изнад ње.
И кроз парк је ишло доста навијача са њиховим обележјима, шалови Пазара, Фенера итд.
У једном тренутку смо убрзали да би из парка изашли испред организоване групе.
Имао сам комбинацију да уђем на онај део иза гола на јужној страни стадиона да бих био ближи нашима али овај мој није хтео ни да чује.
Ушли смо на запад и то на први улаз до севера где су смештени њихови.
Трибина је била већ 80% попуњена.
Сместио сам се на врх трибине а овај мој је сео ред, два испод мене са нека два ортака.
Момци су Срби али млади и неискусни што се тиче стадиона и утакмица.
Како сам стајао на врху трибине могао сам преко ограде да снимам шта се ради испред стадиона.
Око нас све Бошњаци, максимално напаљени.
Младо, старо, мушко, женско, све тотално лудо.
Шалови, заставице све напето пред пуцање.
Из свег гласа се пева добро познати репертоар песама и ту су поприлично једногласни без обзира на којој су трибини.
На западу и истоку је скоро сигурно било још срба али без шансе за било какво декларисање као навијача Звезде.
Док сам чекао да утакмица почне, снимао сам ситуацију за евентуалну "евакуацију".
Разочаравајуће је да су шансе за то равне нули.
Степениште до излаза је препуно и нема шансе да се прође.
Једино преко ограде са врха трибине али због мојих 100-тињак кила и висине од 5-6 метара, равно самоубиству! :?
Прво на терен излази њихов голман Шимић, наравно гласно поздрављен, а после њега и наши резервни играчи који су добрано испљувани.
Тако би и кад су изашли првих 11.
Можда сам имао малу срећу што су око мене стајали колико толико нормалнији људи мада је пар метара даље било доста оних који су се после утакмице први залетели на полицију.
Већ сам писао на теми о утакмици, пита ме лик: хоћеш једну заставицу?
Рекох: ма јок, ладно ми рукама, мрзи ме да их вадим из џепова! :travka:
Први до мене ме чак понудио и семенкама и кикирикијем.
Иначе утакмица је већ увелико била почела када се са моје позиције видело да стижу аутобуси са нашима, односно видели су се кровови од бусева.
Тад је на трибинама настала права хистерија, мада су око мене са подозрењем коментарисали Богданова и екипу!
Можда сам некоме и био сумњив пошто ништа нисам реаговао кад су сви други скакали као опарени.
Једина неопрезност ми је била када је судио пенал за нас.
Поред мене лик скаче, јебе све по списку а ја му кажем: ма дај, незајебавај, видиш да га ментол спотаче а Нејцу скоро побегла лопта у корнер!
Био сам скоро у правцу дешавања и фаул је био чист као суза, али ми се учинило да би лопта Нејцу стварно побегла у гол-аут.
Мислим да сам тад био најближи линчу! :twak:
Спремих телефон да овековечим тренутак који би тотално умирио домаћине и одвео утакмицу у мирне воде али ко за клинац Лаза промаши и контра ефекат, стадион је око мене прокључао.
Мислим да је тада нашима на терену било најтеже, Лаза доста дуго није могао да изведе корнер јер су га у том ћошку између севера и запада гађали свим и свачим.
Сва срећа наши издржаше до краја а мој главни циљ је био да што пре напустим стадион.
Кад је судија свирао крај поче да се кува.
Из моје непосредне близине се пар ликова прво залетело на редаре и жандаре. Почеше и да чупају столице и бацају на терен.
Неки клинац поред мене ишчупа столицу али није могао да добаци са врха трибине до терена па је напуцао неког од својих у првим редовима.
Некако дођосмо до излаза али испред на улици изненађење.
Неколико ликова се залеће на Жандаре, ја погледам десно кад на метар од мене стоји жандар са упереном пушком за гумене меткове у њих!
Одмах у рикверц и назад у улаз.
Сачеках пар тренутака док се ситуација мало смирила и онда брзински у споредну уличицу и убрзаним кораком ка центру.
Иначе те уличице су уске, тзв. махала, и јако су зајебане.
Душу дало за сачекуше и прангијање.
Искористили смо ситуацију док већина људи није још ни изашла са стадиона да брзо дођемо до центра града.
Мада и тада су око нас они клинци лудацу трчали тамо-вамо ко муве без главе.
Као што рекох, врло брзо смо од стадиона дошли до центра и брзински напустили Пазар, срећан и поносан што смо однели 3 бодића са можда и најтеже утакмице до краја првенства!!
Ето другари толико од мене!

:zastavaGRB: :zastavaDS: :psihodelija:
И на небу том на које идем ја, сија моја Звезда Црвена!
User avatar
crazynorth75
Чак и када коса ми оседи
Posts: 9683
Joined: Sat Mar 16, 2013 1:18 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by crazynorth75 »

Doktore, ti i profa nećete nego na protivničku tribinu. Normalno, što koji klinac oni glume. Šta ti je old school hool. :kreza:

Fala Mosa i Doktore za izvještaje. :pehar:
''“Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience.”
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by МоСа ВерСе »

Пошто сам одрадио сва домаћа гостовања, кренуо сам да одрађујем и она инострана. Ово му није и неко иностранство, али још једна жеља у малом периоду ми се остварила, босански дерби.

Ако сте мислили извештај попут оних Енглеза који дођу на Балкан и ту пишу као неутралци, онда овај извештај није за вас. Можда се неко и зачуди шта ће један Србин са једном босанском групом, али одговор је веома прост. Један део свог живота сам живео у Сарајеву, сви су знали и ко сам и шта сам и никада нисам имао проблема. Једноставно, заволео сам тај град на прву, заволео и он мене, тако да ми је после родне Приштине и моје престонице Београда најлепши град на свету.

Једна од позитивнијих ствари око одласка са једном групом јесте та да је та група на сЈеверу стадиона, тако да сам се ипак осећао некако као свој на своме. Сад већ можете да наслутите да сам био са Хордама Зла. Чисто, за оне неупућене, да кажем да су Хорде данас по свом стилу навијања Делије у малом, много су урбанија група од Манијака и слободно могу да кажем да имају и даље онај шмек, да знају да се нашале итекако што ћу касније и написати како. Манијаци, пре рата, већином Срби, после рата постају тешки националисти што се мени пење на живац, а да иронија буде још већа, један вођа им је Шиптар (а куну се у Босну), а други је православац, мој имењак и презимењак. чисто сам ово написао јер се неки људи сећају како је било пре рата. Ово сада нема везе са оним пре. И о овоме 100% може Дача много више да напише како је било. Тада сам био балавурдија.

Као и за Пазар, тако и сада: Кад нешто хоћете, онда то и добијете. Створише се неке вишак паре за потрошит' ненадано, па сам се чуо са мојим пријатељима шта и како. Договор је био да се крене у петак бусом, требао је још један друг да пође са мном, међутим, он испали, тако да сам пут Сарајева кренуо сам. И све би то било у реду да су ми кола била исправна, него сам се морао вући са аутобусом добрих 9 сати. Сваку бандеру и мало виђенију кафану смо обишли, али када сам га питао да ми стане доле у граду, не стаје у федералном делу града. Нема везе, има трола и још једна иронија, смештај ми на Грбавици, близу Жељиног стадиона. Има тамо и графита Делија и то ћирилицом, нико није шкрабао после рата. Позитивно у вези са толиким сатима проведеним у путу јесте што сам био мртав уморан, па ми се није десило да ме пробуди јутарњи езан (молитва), што ми се обично деси сваки пут. :D :D

Припреме за дерби су почеле већ у суботу. Наравно, најлепша могућа 'припрема' ми бехоше она два комада у мрежи црвенкапе где сам неке моје пријатеље учио лепе песмице о црвенкапи ( Форсима ) које им певамо на Маракани. Највише им се свидела она: на Маракану стигла је она... Све то наравно на Башчаршији уз ћевапе и по који колач. А онда, недеља. киша лила као из кабла цео дан и знао сам да ће доћи само они најлуђи јер се пешке иде од Башчаршије до Грбавице (добра три четири километра). Одмах ме је на старту фасцинирало то што до пола пута нисмо имали пратњу мурије. Једноставно, много је мања тензија него кад је наш дерби и то су ми одмах појаснили. Тек тамо, на почетку Грбавице се појављују две марице и прате нас до стадиона. Хорди је дошло негде око 2000, иако је код њих забрана, некако су унели бубањ и мегафон што је ипак много олакшало навијање. А преко пута, на југу, е то вам не могу описати. Долазе људи на југ са КИШОБРАНИМА. Мене кад шлог не удари. Ја за 14 година дербија у Србији, ни на једном на Северу нашем не видех кишобран, а њима два сектора. Ултраси, нема шта. Други шок, немају довољно људи за кореографију. Скупљају се десет минута да је подигну и на крају омаше тако да уместо грба Жељезничара су добили знак Арманија. Једино што је вредно помена јесте димњада почетком другог у плаво белим бојама. Димила се цела Грбавица буквално. Са друге стране, Хорде са добром бакљадом на почетку. И онда, најјачи део, оно што ме је фасцинирало. Дижу Манијаци паролу: По терену вам трче четници... (алудирају на велики број православаца који игра за Сарајево и за Немању Билбију који је некад опсовао по верској основи неког лика што је глупост) кад враћају Хорде: Убиј, убиј Турчина. Уфатио сам се за стомак и кренуо лику да аплаудирам.

Дерби се завршио нерешено 1-1. Фудбал им је дупло лошији од несрећне српске лиге, али је бар било занимљиво. Могло је и 2-2 да буде, али је реалан био Х. Два Звездина детета су играла дерби, Татомировић и Стојчев који је био најбољи у нападу и штета што једна његова бомба са 25 метара није одсела у мрежи.

Данас сам се вратио после још једног клацкања, али нема везе. Још једну страницу навијачког света сам написао. Извините ако сам неког сморио док је ово читао, извините ако се неко разочарао.
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
User avatar
Il genio
Стара гарда
Posts: 2241
Joined: Sun Mar 17, 2013 2:47 pm

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Post by Il genio »

Image
Da sam znao da ides, uskocio bih umesto tog tvog druga sto je ispalio. Sledeci put, seti se tvog brata sa foruma... :D
Ja sam pre, najvise zbog Neleta i Zabranjenog pusenja, simpatisao Zelju, ali sam vremenom shvatio upravo to sto si i ti napomenuo, da je Sarajevo prava gradska prica, pa sam se preorjentisao. Odlicno sto su prevazisli ta nacionalisticka sranja i sto fudbaleri iz Srbije igraju na Kosevu bez problema. Takodje, ako se ne varam, kroz istoriju smo imali bolje odnose sa njima, dok je Zelja vise saradjivao sa Partizanom.

Jos jedan Image za ovu sjajnu pricu, ulepsao si mi dan!

U to ime, jedna od mojih omiljenih pesama mog omiljenog benda.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=XIfJgcIq4FM[/youtube]
Post Reply