Из личног угла - наше приче и сећања

Post Reply
User avatar
gazda
Site Admin
Posts: 136
Joined: Thu Aug 30, 2012 5:35 pm

Из личног угла - наше приче и сећања

Post by gazda »

Ваши описи утакмица, игре, атмосфере, тактике, занимљивих детаља...
User avatar
Il genio
Стара гарда
Posts: 2241
Joined: Sun Mar 17, 2013 2:47 pm

Re: Из личног угла

Post by Il genio »

Red bi bio da pokrenemo ovu temu koja ima veliki potencijal. Svoju "zvezdasku biografiju" cu predstaviti kroz svoju skromnu kolekciju ulaznica.

Image
Kako je sve pocelo? Misija "prvi derbi" je trajala nekoliko godina, pokusavao sam na sve nacine da ubedim oca, razocaranog zvezdasa da me vodi u Beograd da gledam Zvezdu... U jednom trenutku sam bio jako blizu cilja, cale nam je kupio karte za 112. veciti derbi koji je zakazan za 20. mart 1999, medjutim dan ranije mi je umro deda pa sam morao da strpljivo cekam sledecu priliku... jbg tako vam je kad imate 9 godina i zivite 100 km od Beograda. Posle nesto vise od godinu i po dana u Srbiji je svanula demokratija(Boze kako smo bili naivni) a za mene je svanula ta velika nedelja, taj 15. oktobar 2000. godine. Cale je insistirao da pre utakmice svratimo do Avalice, mesta gde je proslavio mnogo velike Zvezdine pobede... Pohvalio se svom poznaniku da je doveo sina prvi put na Marakanu a reakcija tog lika je bila sledeca: Pa gde si danas nasao da ga dovodis? Vec tad se suskalo da ce biti sranja...
To me nije pokolebalo, mislim da cu ceo zivot pamtiti taj trenutak kad sam zakoracio na zapadnu tribinu Marakane. Seli smo dvadeset neki red centralnog sektora i sa nestrpljenjem cekali pocetak. Ne secam se tacno kako su poceli neredi, ali secam se da je bio korner za nas na juznoj strani terena kada su uleteli prvi navijaci na teren. Ostalo je istorija. Iako je derbi trajao samo nekoliko minuta, srecan sam se vratio kuci... video sam Marakanu!

Image
Partizan je dosao na Marakanu posle utakmice sa Realom... Tih dana je jedino pitanje bilo koliko komada cemo primiti... A onda crveno-bela rapsodija sto na tribini, sto na terenu, Ziga prvo nogom pa glavom, izmedju ta dva gola Marko Perovic se upisao. Sve je bilo zacinjeno sjajnom koreografijom na severu. Kuci imam samo 2 uakmice snimljene na kaseti. Prva je Bari, a druga je 121. veciti derbi...

Image
Osokoljeni pobedom u 121. derbiju i odlicnim rezultatom iz Trondhajma ocekivali smo prolaz i konacno zimu u Jevropi... A onda kljucni trenutak utakmice kada se Perovic okliznuo i izgubio loptu, pukla je kontra i hladan tus za 50 hiljada napacenih ciganskih dusa na Mari.

Image
Ovo je bila sezona velikih ocekivanja. Suvereno smo pregazili Verder iz Bremena i Bazel na otvaranju stadiona u Lajpcigu u sklopu priprema, a prvi samar smo dobili vec u Cirihu... Krajnjim naporom smo stigli do 2:2 i na taj nacin izborili pristojan rezultat pred revans. U Beogradu laganih 3:0 uz golove Vidicevog naslednika :D Miladinovica, Dudica i naravno Zigica.

Image
Najveca Zvezdina pobeda kojoj sam prisustvovao, jer sam Romu propustio zbog pismenog zadatka iz matematike... :matis: Marakana krcata, po mojoj proceni preko 55 hiljada jer su sve stepenice bile popunjene a tribine krcate. Lose je krenulo, dao nam Park gol, a onda veliki preokret u reziji Dudica, Jankovica i Pantelica. Kod tog treceg gola sam bacio neki sesir sa Zvezdinim grbom u vazduh i nasao tek na kraju utakmice. Da sve ne bude idealno pobrinuo se Filip Koku, ali sve u svemu verovali smo u prolaz. Ljupko je pre utakmice izjavio da sanja gol razlike, a ja sam spremio petarde da se proslavi ulazak u Ligu Sampiona. Na kraju se ispostavilo da mu ne bi bilo dovoljno ni 4 gola prednosti.

Dosta za veceras, treba nesto pisati i narednih dana... :zastavaGRB:
Last edited by Il genio on Sat Mar 30, 2013 3:23 am, edited 4 times in total.
User avatar
EmptyClip
Члан клуба
Posts: 748
Joined: Sat Mar 16, 2013 3:40 pm
Location: Рума (нови сад)

Re: Из личног угла

Post by EmptyClip »

Их, добра тема.


Прва утакмица је била исто тако негде после 2000. године. Шести разред, гостовање у Новом Саду. Тад је још коп био на Северу а сланина је била на Истоку. Кореографија безвезна са прозивком за провинцијалност
Image

Слагао сам да идем на рођендан. Купио поклон, све се лепо средио и запалио. Било нас је четворица, имали смо превоз до НСа јер је ћале једног од ове тројице стално радио на релацији РУ-НС. Код стадиона смо се срели са екипом из Руме која је тада редовно ишла на утакмице. ДОста њих 8. разред, остали средњошколци. Дају нам пар савета шта и како да радимо и отерају нас, ваљда су планирали неко срање.

Док смо чекали у реду за улазак сећам се да сам цупкао на оним степеницама испред трибине. Озбиљан тренутак, први пут ћу видети уживо играча Звезде у дресу Звезде на Звездиној утакмици. Па кад смо се попели на ниво капија стално сам покушавао да између људи промолим поглед до терена не би ли видео наше играче. Дође ред на нас, дам карту, претрес комплетан, уђем, и сад кроз решетке капиеј гледам ове моје и чекам да уђу. Пролазе двојица а трећем ваде из џепа боксер. Мајмун 6. разред а понео боксер на утакмицу. Није нам ни рекао. И рекли му да не може да уђе, да иде на другу трибину ако оће. Никад нећу заборавити његов поглед, ми на Северу са једне стране капије, он са друге. 'Брате нађемо се код степеница Спенса после утакмице, ћао' :mrgreen:

Утакмице се апсолутно не сећам. Сећам се певања и свега тога, остало чула нису похватала. После утакмице смо заспали у комбију, пробудили су ме испред улаза у моју зграду.



Прва утакмица на Мари исте сезоне, куп, среда. Побегли са биологије. Разредна ми предавала тај предмет, бакица, много смо је волели јер нас није шиканирала а и могли смо лагано да је варамо. Тад смо на сваких пола месеца доносили рате за екскурзије, а нас пар је наравно сваки пут последњи дан ишло код разредне да пита дал можемо да одсуствујемо са часа и да идемо кући по паре јер је данас последњи дан да се плати. И тако се извучемо за БГ. Противника се не сећам уопште, знам да је био неки нижелигаш. Пар сототина душа на Северу, сви прибијени горе. Песма.

Међутим највећи утисак је долазак на утакмицу. Исто смо комбијем ишли, у путу зајебанција наравно а ја се искључио и у глави думам како изгледа Маракана, како изгледа Аутокоманда, паркић улица благајна и све те ствари о којима чујеш успут а онда сам маштом ствараш слику за себе. И онда креће усхићење. Аутокоманда, па паркић код кружног тока, па улазак у Љутице Богдана. И пењеш се и само гледаш напред каће да се појави рефлектор а онда и цео стадион. И онда дођеш испред благајне и гледаш тако расколачених очију као да си видео не знам шта а не зидове и билетарницу. Усхићење неописиво, срце туче, дах убрзан. Тоето, Маракана јеботе. Онда један показа тамо десно и рече ено је Цецина кућа.. Ма јебала те Цеца гони је у вражју матер!
Купимо карте, уђемо на капију а оно испред 4-5 метара простора, пар стубова, ред столица а иза зелена трава, огромне трибине и семафор. Један комплетно нови.. СВЕТ. И седиш и гледаш док ти мозак сада спаја те слике и слике стадиона док си га гледао на ТВу. Потребно је пар минута да се то све испроцесуира да би се схватило да је то сада Маракана.

То су моменти кад срце крене да тутњи само од себе, кад не можеш то да контролишеш.



И иако сам после тога скупио још утакмица слична ствар ми се десила на првој Робијевој утакмици. Нисам био на стадиону 6-7 можда и више година, баталио сам био све, а онда дође Жути и попале све све могуће лампице.
Утакмица против Смедерева, дочек за Робија и прослава рођендана. Север крцат, кореографија са историјским мотивима, бакљада, дивота. А пре свега тога исти онај осећај приликоом доласка на стадион, све испочетка - прелазак аутокоманде, пролазак кроз паркић, пењање улицом и на крају стајање испред стадиона. И галоп коња у грудима.
User avatar
gazda
Site Admin
Posts: 136
Joined: Thu Aug 30, 2012 5:35 pm

Re: Из личног угла

Post by gazda »

Ево и ја да напишем једну, додуше о поразу у "вечитом дербију".

Једина велика утакмица кojу Васкетова екипа није добро одиграла је био 79. вечити дерби, одигран на стадиону ЈНА 12. октобра 1986. године. Ионако велико интересовање за овај меч је порасло, јер је по први пут у својој каријери Милко Ђуровски заиграо против нашег клуба. Капацитет стадиона од 55 хиљада је био увелико распродат, а мени се чини да је на трибинама било бар 5, а можда и свих 10 хиљада гледалаца више. Никада пре ове утакмице, а ни после, нисам доживео да по двоје стоји на трибини, на једном месту, да није било могуће проћи дуж "реда" од гужве. Стајали смо буквално једни другима на леђима, срећом па није било пуно таласа

Тренер Васовић је извео следећи састав: Стојановић, Брачун, Крџевић, Ђуровић, Елснер, Јанковић, Николић, Бошко Ђуровски, Цветковић, Стојковић, Мркела. Вреди истаћи да је ово био први дерби Јовице Николића после лома ноге који је доживео у 78. дербију, када је на њега ђоном стартовао Ђелмаш, и тиме му практично окончао каријеру, јер после опоравка популарни "Јоца из треће смене" никада није заиграо на нивоу на коме је играо пре повреде. Јовица, "Звездина хаубица", како га је чувени репортер Иван Томић назвао, "Хрубеш" (растом и плавом косом пре него по позицији и учинку), итд. је био велики миљеник навијача и врло скроман момак. Њега је у тадашњем Светозареву (за млађе: данашња Јагодина) запазио ко би други него Драган Џајић, у клубу који је играо нижеразредно такмичење. Јоца се бавио аматерски фудбалом, а главно занимање му је било у фабрици каблова. Када је прешао у Звезду, после периода неверице и недостатка самопоуздања, заиграо је и својим приступом, борбеношћу и ангажовањем освојио срца навијача. У интервјуу за Темпо, Јоца је објаснио да када би му било ешко на тренингу или утакмици, само би се сетио како му је било у фабрици, у трећој смени, за неком машином. И онда би поново почео да "лети" по терену.

Утакмица је почела уз узавреле страсти, а многи на северу су само очекивали како ће да извређају дојучерашњег идола Милка. О утакмици оволико - изгубили смо са 2:0, и ја се усуђујем да кажем да је то можда једина утакмица у којој смо потпуно били надиграни од стране фудбалера ЈСД Партизан. У првом полувремену само једна полушанса за нас, и цео тим практично није ни играо фудбал, осим једног нашег играча - малог Дике, тј. нашег голмана Стевана Стојановића, који је са 22 године пружио вероватно једну од најбољих утакмица у црвено-белом дресу, поред утакмице са Келном, игране у оквиру Купа УЕФА 1989. године. Дика је бранио све у првом полувремену, изашавши више пута као победник у ситуацијама у којима су противници излазили сами испред њега, шутирали по земљи, у углове - но Дика је стигао да покрије све рупе у одбрани, сва лоша постављања, све наше грешке. За Партизан је свиран пенал при крају полувремена, али није било проблема - Дика је и то одбранио, и први пут је верованто и доживео скандирање "Дико мајсторе!".

У другом полувремену је уместо неприметног Николића заиграо Милојевић, но наша мало боља игра против веома мотивисаног противника је резултовала са тек пар шанси. Можда је судија могао да свира пенал за нас при резултату 0:0, но било је само питање да ли ће Дика поклекнути. И јесте, примио је први гол после још једне велике грешке одбране, готово из мртвог угла, пошто је стрелац Смајић остављен сам. То је било у 61. минуту, а пар минута пре краја, још једна грешка одбране, још један пенал, и гол је постигао Милко "издајник". После гола је отрчао према југу, театрално се поклонио истом, и тиме још једном ујео за срце навијаче којима је пар месеци пре тога био идол, и више од тога.

Сажетак утакмице у једној реченици - изгубили смо један дерби, после јако слабе игре, али смо добили велики ослонац у задњој линији одбране, нашег новог Дику!
.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=IpuTUrfvgBo[/youtube]
User avatar
gazda
Site Admin
Posts: 136
Joined: Thu Aug 30, 2012 5:35 pm

Re: Из личног угла

Post by gazda »

И још једна причица...

Звезда Барселона

Сезона 82/83 је почела прилично лоше по нашу екипу. Бата-Станета је на кормилу клуба заменио Остојић, али су због лоших резултата, а како Звезда "никад у историји" није отпустила тренера у току сезоне, њему придодати Ђорић и Шекуларац. Тако смо, једини пут у историји, имали тројицу тренера на клупи, односно "тријумвират", како су новинари прозвали тај експеримент. Много година касније, када је поново постао тренер нашег клуба, Драгослав Шекуларац је рекао да је то била једна од највећих грешака нашег клуба, јер треба један човек да води клуб, пошто се онда тачно зна ко је за шта одговоран. Додатни проблем за нас је представљао и пропис ФСЈ, који није дозвољавао да играчи оду у иностранство пре напуњених 28 година, тако да су у клубу остали (незадовољни) Владимир Петровић Пижон, као и Дуле Савић, две истинске играчке легенде клуба. Пижон је имао уговор са Арсеналом у џепу тог лета, али, иако са 27.5 година, није могао у иностранство. Отишао је тек у току зимске паузе. То незадовољство се одсликавало у слабој игри на терену, а и преносило на остале играче.

У другом колу Купа победника Купова, извукли смо једно славно име за противника, Барселону. Врло атрактиван тим, у коме су играли Шустер и Марадона, уз низ шпанских репрезентативаца. Магнет за публику, сигурно. Први меч у Београду, наравно, знало се да ће Маракана бити пуна и препуна. И поред лошег пласмана на табели, и поред, по именима, квалитетнијег састава противника, неки оптимизам је провејавао. На једном од последњих тренинга пред утакмицу, мој ћале је добио задатак, да узме изјаву од тренера. За тај задатак сам га "обучио" да користи, последње чудо технике, преносиви касетофон. Објаснио сам му како се снима, премотава, пушта... ћале одлази на тренинг, и враћа се са истог... ја пуштам траку, и чујем како пита Остојића "да ли можете да дате изјаву за мог сина".... и Остоја креће да прича. И онда ... мук... пар минута, и тек се чује, "ма слаба му батерија". У суштини, Остојић је причао, касетофон је снимао. Е сада, скупило се ту још људи, па су тражили да се преслуша изјава, трака је премотана, и онда је поново притиснуто снимање.

Свануо је и тај дан, среда, 20ти октобар 1982ге године... ја сам поподне ишао у (основну) школу, договарам се са са маторим да питам разредну да ме пусти на утакмицу, и да дођем кући, до тог и тог времена. Карту имам, превоз имам, све је сређено. Ја и мој ортак чекамо разредну да уђе у учионицу пре часа, објаснимо о чему се ради, она каже нема проблема, доби сте ђаци, идите. Док сам напуштао школу, чуло се "хоћемо кући", очајнички покушај да се настава заустави "због Звезде". Ја летим кући, јер у времену пре мобилних телефона, није било начина да јавим да стижем, али касним - пет минута, и остајем да слушам пренос преко радио апарата.

Шта рећи о самој утакмици. Барса је била много боље организована, и имала је мајстора у својим редовима - Марадону. Његов гол на почетку другог полувремена, када је нанизао пар наших играча и онда лобовао Дику са 16 метара је сигурно један од најлепших који су постигнути на нашем стадиону. У том тренутку, стадион устаје на ноге и једним дугим аплаузом поздравља потез великог мајстора. По речима радио репортера (Марко Марковић, Јордан Ивановић и ...) су преносили утакмицу, на западној трибини није било човека који није устао да поздрави гол Марадоне. Углавном, после 3:0 за противника, наде и највећих оптимиста су угашене, а играло се тек 60так минута. Тада на сцену ступа један тихи и ненаметљиви играч, који је ушао са клупе - Рајко Јањанин.
За два минута је постигао два гола, резултат је смањен на 3:2. До тада тиха и успавана публика је наравно прокључала, врило је као у вулканском гротлу. Барса је деловала збуњено, али је око 80тог минута Марадона добио лопту и онда упутио дијагоналу према Шустеру (радио репортери су рекли да је "летела преко 40 метара") и он је поново савладао нашег голмана Стојановића.
Био је то крај сваке наде да ћемо направити подвиг и елиминисати екипу и којој је Марадонин трансфер плаћен за тадашње време невероватних 10 милиона "зелених новчаница".

Уживајте у мајсторијама фудбалера, уз коментар Петра Цоке Лазовића
.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=_fQN144vByQ[/youtube]




O Рајку Јањанину

Рајко Јањанин је рођен 18тог јануара 1957ме у Карловц, где је и започео своју каријеру, да би са 18 година, прешао у Динамо, где је и остао до 1980те године. Исте године, прелази код нас, где остаје 4 сезоне да би затим отишао у Грчку где је играо за ОФИ и АЕК (најбољи играч грчког шампионата 1986те) у коме је и завршио каријеру. У једном од својих првих интервјуа, 1969те, који је дао за Темпо, Јањанин, тада члан НК Карловац, и јуниорски репрезентативац, искрено одговара на питања новинара, да ли ће прећи у Динамо или Звезду. Каже да ће на то утицати навијачка опредељеност, јер, Рајко каже да навија за Црвену Звезду, али и близина родитељима, перспектива клуба, и слично. Услове који су му се нудили су били отприлике исти, а он је желео стан, да би евентуално и родитељи могли да се преселе са њим. Разговоре са клубовима је водио он, уз помоћ оца Петра, док је мајци Драгињи било најважније да заврши школу. На питање да ли постоји фодбалски узор, одговара да у игри никога не копира, али да му је Драган Џајић идеал као спортиста, по понашању, односима, као личност. А лично не познаје ниједног од наших врхунских фудбалера, али мисли да би се одлично уклопио са Пижоном, док у јуниорској репрезентацији има одличан однос са Крањчаром.
Учите ли неку школу, занат? Учим за алатничара, на завршној сам години. После бих уписао неки факултет.
На крају интервјуа замолио је да се напише све што је у фудбалу научио, дугује Бранимиру Чаловићу - Чавлеку.

Јањанин одлази у Динамо, али после пар сезона, прелази код нас. На то је, утицао један детаљ. Наиме, када је разговарао са Драганом Џајићем о преласку сетио се, када је, док је играо за Динамо, замењен у некој утакмици на Маракани. Док је излазио са терена, неко са севера му је довикнуо "Рајко, мајсторе", и тај детаљ је било нешто што је олакшало његов прелазак код нас.
musemic
Члан клуба
Posts: 1088
Joined: Mon Mar 18, 2013 8:44 am

Re: Из личног угла

Post by musemic »

gazda wrote:Ево и ја да напишем једну, додуше о поразу у "вечитом дербију".
Једина велика утакмица кojу Васкетова екипа није добро одиграла је био 79. вечити дерби, одигран на стадиону ЈНА 12. октобра 1986. године.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=IpuTUrfvgBo[/youtube]

Bas se dobro secam ovog derbija, iako nisam bio na stadionu (tranzistor na uvce - vreme sporta i razonode) i bas su nas razbili. Ako ne gresim, njima su tog leta, pored Milka, stigli Vokri i Katanec.
Ko je preziveo Milka, ovi sadasnji egzibicionisti (Mustafa) su mu smesni...
User avatar
ajkula
Члан клуба
Posts: 1282
Joined: Sun Mar 17, 2013 8:12 pm

Re: Из личног угла

Post by ajkula »

od ove utakmice sa barsom do osvajanja titule prvaka sveta je proslo 9 godina,a izgleda mi kao da su decenije izmedju tih utakmica.
Znas,velika je razlika u navijanju za Zvezdu i u navijanju za Zvezdinu pobedu.
by belaggio
nyc
Члан клуба
Posts: 830
Joined: Thu Mar 21, 2013 12:33 am

Re: Привремени топик

Post by nyc »

Ahhhhhh, uspomene... Derbi igran 7.11.1976. i 1:0 za nas. Filke dao jedini gol. Beše nekakva polukontra gde je poveo loptu tik malo ispred centra. Posle ulaz u 16 i plasirana po zemlji. Na tribinama HAOS!

Ali, čega se još navijački mozak seća? U to vreme su bile popularne one kilometarske zastave, pa su se tako navijačke grupe (bolje reći, gradovi) takmičile izmedju sebe čija će biti najduža. Mislim da su na kraju Užičani trijumfovali sa nekom monstruoznom zastavom od 110 metara. Neka me kolege isprave.
Uglavnom, čega se sećam baš sa te utakmice: Bio sam na Zapadu (sunčan ali hladan dan... tralala) i pomno sam pratio dešavanja na obe tribine već sat pre početka. Sever je baš ali baš bio krcat. Dušegupka. Uneto je par tih super dugačkih barjaka, a onda je krenulo unošenje najduže zastave. Znate kako to izgleda? Ceo sever kreće da se komeša i onda da urla i skandira, a odozgo, s vrha - odnosno, od ulaza kreće da se polako odmotava ta skalamerija. Dakle, Sever u transu, zastava se odmotava i odmotava i odmotava... Svi skandiraju, "Zvezda, Zvezda, Zvezda!" ALI, u jednom trenutku, zastava PUCA na dva dela!!! Jednostavno, bila je predugačka, a naroda onoliko... desilo se, hebga. U tom trenutku stoka krene da svršava od oduševljenja... ALI, ne lezi vraže! Naši se ne daju... i tada kreće jedno od najvećih kolektivnih ludila na severu koje pamtim: zastava je pukla na dva dela, ali zašto bi nas to sprečavalo da OBE zastave slavimo? I tačno tako, kreće ludilo na sveru - i jedna i druga zastava kreću da "šaraju" severom super brzinom! Gore, pa dole, pa u stranu... prvo jedna, pa druga... uz kolektivni trans i 5x pojačano urlanje!!!

A na jugu - muk, jebote!
naka
Члан клуба
Posts: 854
Joined: Sat Mar 16, 2013 4:56 pm

Re: Из личног угла

Post by naka »

To nas je uvek krasilo. Kreativnost. U trenutku.

Sredinom osamdesetih je Beko (lee cooper) napravio i ua nas i za groblje stvarno veliku četvrtastu zastavu, a i kasnije se merilo čija je zastava duža i veća. Naravno do kraja 80-ih to sui bila samo imena mesta odakle su navijači. Krajem osamdesetih kreće englesko-italijanski uticaj i formiranje grupa. Sećam se da sam imao audio kasetu na kojoj je navijanje na Čelzi-Liverpul, pa slušaš...naravno dok ne krene vreme sporta, poznati zvuci komentatora, aforizmi Patakovića, uključenja..Tranzistor su nosili kako gospoda u šetnji tako i svako drugi na stadionu. Sećam se da sam i ja imao jedan i bio sav važan kad sam obaveštavao ostale na tribini o kretanju rezultata na drugim terenima. A onaj gubitnik na razglasu kasni par minuta. He, he...

Što se tiče gazdine priče, samo bih jedan osvrt. Na toj utakmici smo bili poniženi, koliko se sećam. Nisam odgledao snimak. Ali jedna stvar je bila interesantna. Kod 0:0, bila je sporna situacija, možda penal za nas. U indirektu u ponedeljak sa uvećavanjem kamera i zaustavljanjem došlo se do zaključka da je sudija pogrešio. Grobari iz uprave su odmah skočili i komentarisali u novinama "pa šta hoćete. Bilo je ispod severa i NIKO SE NIJE POBUNIO." Suština je da je to istina. Mi smo shvatili da smo loši i bili smo besni zbog toga. Pa i ne treba nam takav penal. Zato smo i postali to što jesmo par godina kasnije.

A danas? A danas? Nismo ni krenuli sa centra vičemo padaj, padaj, penal, penal...
ЦПСШ
Новајлија
Posts: 84
Joined: Sun Mar 17, 2013 7:18 pm

Re: Привремени топик

Post by ЦПСШ »

nyc wrote: Ali, čega se još navijački mozak seća? U to vreme su bile popularne one kilometarske zastave, pa su se tako navijačke grupe (bolje reći, gradovi) takmičile izmedju sebe čija će biti najduža.
Spoiler: show
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=dHpZVLGgGB8[/youtube] Postoji samo snimak,a cudi me i to. Zataskana je ta ljubav izmedju KO i CZ.Takvo vreme
User avatar
Константин
Члан клуба
Posts: 1989
Joined: Sat Mar 16, 2013 10:11 pm

Re: Из личног угла

Post by Константин »

naka wrote:Sećam se da sam imao audio kasetu na kojoj je navijanje na Čelzi-Liverpul, pa slušaš...
Хахаха не вјерујем. Имао сам је и ја и трампио сам брдо ствари да дођем до ње. :D
Иначе што се тиче разних алибија које се у скоријој историји често траже буквално за све оно што није добро, то увијек долази од људи који нису достојни и који нису свјесни величине Звезде, било да су у клубу или су навијачи. Ја сам већ причао, ок је да је не можемо непрекидно поредити са временом када је највише сијала али се најсјанијих тренутака морамо сјећати и никада јој не смијемо обарати рејтинг пилићарским изјавама или активностима.
Звезда и послије 2 деценије без европског шарма и даље није без сјаја ван граница. Испиричао сам некада своју Звездашку причу из Енглеске, али је у складу са "Звездаштвом данас" избрисана са тог вируалног мјеста, па ћу када стигнем да обновим градиво.

Image
Врста која изумире
User avatar
ajkula
Члан клуба
Posts: 1282
Joined: Sun Mar 17, 2013 8:12 pm

Re: Из личног угла

Post by ajkula »

Zaista sjajne price o nekom prije svega dobrom vremenu. I to ne samo za nas klub.
Moja prva utakmica uzivo je bila negdje u proljeće 87. Par nedelja posle one utakmice sa Realom. Igrali smo protiv Hajduka revans polufinala kupa. U prvoj utakmici smo u splitu dobili 2:1 a jedan od golova je cini mi se dao mrkela koji je na toj utakmici nosio broj 8( ako se ne varam) .
Padala je neka odvratna kisa . Nesto slicno kao ovih dana. Takvo razbijanje nisam cesto gledao. Bukvalno smo bili stalno u njihovom sesnaestercu. Sanse,korneri,stative... Piksi drzao predavanje ( imao manje godina nego vecina nasih sadasnjih "beba"), ali fudbal je djavolska igra.
Zavukao nam ga Drago Čelic negdje polovinom prvog poluvremena i tako ostalo do kraja. krenulo se u penale jer nije bilo pravila o golu u gostima i tu je bas bila drama. Promasio je mrkeela i ko jos ne znam. Ostalo mi je u sjecanju da je musemic promasio penal prvo,pa je sudija ponovio i onda je nas centarfor bio precizniji iako sma bio siguran da ce promasit. Pucalo se na golu kod severa.
Takodje mi je ostala urezana slika radosti 20-ak vojnika na jugu.
Medjutim posebna prica su bila neka dva matorca ( 35-40 god) koji su cijelo vrijeme pljuvali po zvezdi a velicali hajduk. Pitao sam se odakle navijaci hajduka koji jos pricaju po beogradski da tako jasno prozivaju nase igrace.
Reklo bi se da su oni bili preteca jednog dijela danasnjih navijaca cije se opservacije najcesce mogu citati po forumu i ostalim drustvenim mrezama.
Eto moj " debi" na Marakani nije bas bio uspjesan ali se kasnije vratilo u velikoj mjeri.

Naravno ovo je bio debi na "pravoj" utakmici jer sam zvezdu gledao ranije na nekim prijateljskim utakmicama u Tivtu i Zelenici. kakav je to bio praznik ... Danima se pripremao odlazak na te utakmice. Isli svi. i Mi i grobari,i hajdukovci. I nigdje mrznje. Samo malo zavisti i naravno nezaobilazna podjebavanja.
Sjecam se da smo isli za Filesom kao da je Ronaldo kad je prosetao terenom u poluvremenu.Ej Files. Ko je on :). a danas da se sudarim sa nekim iz Zvezde ne bih ga prepoznao. Pomilovao bih ga po glavi, i rekao mu- dete moje pazi kuda ides. Povredices se.
Znas,velika je razlika u navijanju za Zvezdu i u navijanju za Zvezdinu pobedu.
by belaggio
naka
Члан клуба
Posts: 854
Joined: Sat Mar 16, 2013 4:56 pm

Re: Из личног угла

Post by naka »

Sećam se i ja te utakmica koja spada u red stvarno "neće pa neće". Ali ne po današnjem modelu gde je jedna šansa u 90 minuta i kuknjava za istom. Te je stajala u blatu, te stativa, te.. a momci se bore po kišetini da je to strašno. Sećam se da je to prva utakmica gde je zapad bio puniji od severa jer ima veći krov pa se većina odlučila za tamo.

Ono što me podstaklo na razmišljanje a što je morska neman pomenuo a to je da je tad osim vojnika bilo sasvim pristojan broj normalnih ljudi koji su navijali za Hajduk a da su iz Beograda. Jednostavno je Hajduk imao dušu i starije generacije su se tad veziavle da li neko igra lep fudbal, da li ima nešto specifično i sl. Pa i ja dok sam gledao Velo misto jedva sam čekao kad će se šutirati balun ili "buljiti u prazan plac" dok Ajduk igra negde. dobro, to je zbog strasti ka fudbalu ali,..

Šta je današnjica? Pre neki dan šetam pored Marakane i ispred mene idu 3 devojčice koje imaju 11-12 godina i obzirom da su blizu stadiona tema je "za koga navijate?". I sad jedna "ja za nikog ali moji onako za Zvezduu..", a druga "moj tata navija za Arsenal." Kad treća "ne mogu da verujem i moj tata". I počeše o Arsenalu sve u 16. Bilo je tu što šta ali sam odmah krenuo da se preračunavam koliko im tate" imaju godina i došao do zaključka da su sigurno40im, da znaju šta je fudbal jer su bili mladi kad se igrao ozbiljan i kad je Zvezda bila na krovu, ali jednostavno nisu hteli da se kažnjavaju kao mi i krenuli drugim putem. Ne zameram im. Ipak ja gledam da sam joj još uvek dužan pa.. ali nije bilo loše dok je Jankosan bio. Mirna glava. Po onoj "pare nisu problem, para nema". Tako i kod njega "igra nije problem, igre nema".
РС Либурнија

Re: Из личног угла

Post by РС Либурнија »

naka wrote:
Šta je današnjica? Pre neki dan šetam pored Marakane i ispred mene idu 3 devojčice koje imaju 11-12 godina i obzirom da su blizu stadiona tema je "za koga navijate?". I sad jedna "ja za nikog ali moji onako za Zvezduu..", a druga "moj tata navija za Arsenal." Kad treća "ne mogu da verujem i moj tata". I počeše o Arsenalu sve u 16. Bilo je tu što šta ali sam odmah krenuo da se preračunavam koliko im tate" imaju godina i došao do zaključka da su sigurno40im, da znaju šta je fudbal jer su bili mladi kad se igrao ozbiljan i kad je Zvezda bila na krovu, ali jednostavno nisu hteli da se kažnjavaju kao mi i krenuli drugim putem. Ne zameram im. Ipak ja gledam da sam joj još uvek dužan pa.. ali nije bilo loše dok je Jankosan bio. Mirna glava. Po onoj "pare nisu problem, para nema". Tako i kod njega "igra nije problem, igre nema".
Замјерам им! Али нису никада ни били прави навијачи...Изем ти навијача који навија за Звезду док хара по Европи а онда, када она пропадне као колатерална штета, крену да навијају за Арсенал. Гдје је ту срце, гдје је карактер, гдје је кичма?! Па још да се то прихвата као нормална појава. Не, не може, нема оправдања за то. Није Звезда само фудбал, Звезда је емоција коју ти ликови нису никада ни носили у себи. Дабогда никада не постали прваци Енглеске више и дабогда им дух Дулета Сацића постао кућни дух! Пихх..
User avatar
ajkula
Члан клуба
Posts: 1282
Joined: Sun Mar 17, 2013 8:12 pm

Re: Из личног угла

Post by ajkula »

Da. Ja znam samo jednoga,a on je srbin iz pljevalja porijeklom ,koji je presao da navija za zvezdu. Svi ostali za partizan.
Znas,velika je razlika u navijanju za Zvezdu i u navijanju za Zvezdinu pobedu.
by belaggio
Post Reply