Еееех, децо, децо ...
Моје прво гостовање је било
док се још играло крпењачом... :ovca:
Неколико година пре него што је прва циганска екипа отишла организовано у Сплит, пре него што је саграђен Пољуд (!), ето мене на оном распаду од стадиона (”Код плинаре” или ”Стари плац”). Откуд ја тамо кад се тада уопште није ишло? Била нека сулуда туристичко-навијачка комбинација у организацији Далмацијатуриста. Пет дана у Супетру на Брачу и онда, шестог дана, утакмица у Сплиту. Одлазак авионом, све укључено осим ПОВРАТКА!!! Не зезам вас. Ваљда су рачунали да ћемо ионако оставити кости негде на Риви, па се нису ни трудили да укључе повратну карту. Ја се нисам нешто узбуђивао - био је то крај августа, па сам рачунао да ћу ухватити неки превоз до ЦГ приморја где су моји имали кућу. Нигде нисам путовао то лето, па ми је ово изгледало као сјајна шема да мало окусим сунце и слану воду.
Елем, све је било
супер у Супетру . Чак сам успео да мазнем и једну преслатку Зловенку из Марибора (кад је за Звезду - не питам колко треба да се жртвујем
).
Елем, у недељу трајект па неки бус до оног ругла од стадиона и то је било последњи пут да смо видели икога из Далмацијатуриста. Гужва је била невиђена, гажење, лактање, подригивање на уво... У року од 10 секунди се наша група од неких 20ак људи (још су сви били старији од мене, ако можете то уопште да појмите! ) потпуно разбила и ја више никога од њих нисам видео.
Даклем, остадох сам. До почетка више од сата, али више нема где ни иглу да бациш. Ја капирам да сам ту негде око центра и све време гледам на ону другу страну не бих ли угледао онај њихов коп који сам увек виђао на ТВ, у ”Спортском прегледу”. Али тамо једва 2-3 беле заставице. Ништа ми није јасно... У једном тренутку, тамо при десном крају те супротне трибине, снимим једну овећу заставу - али НАШУ! Кренуо неки лик да витла њоме и тада, као по команди, сви око мене заурлаше, ”Западе, запали је, Западе, запали је!” У то се појави и ДРУГА црвено бела застава, одмах поред ове прве и ја монументално укапирам да
стојим У СРЕД ЊИХОВОГ КОПА! Јебате, они су нама увалили карте за Исток где су најлуђи торцидаши! У моменту сам скапирао зашто нам нису обезбедили повратак!
Да ли сам се туко? Јесам... кур... Мада, морам вам признати, у једном тренутку су два нека напаљенка који су стајали тик уз мене узвикнули, ”нима и нигди! Ди су ти Звездаши?!” Не знам шта ми би, али ја сам им узвратио - ма има их. ”Ди? ДИ су?” Па ево овде - и покажем на себе. Ја мислим да су они помислили да сам ја дефинитивно ”шемпија” и да ме само зато нису изгазили!
Утакмица је завршена 0:0, а пуно година касније, кад смо се спријатељили, ми је Дуле Савић рекао да је баш на тој утакмици, док су одлазили ка свлачионици на полувремену, узео са земље кромпир у који су били забодени ЖИЛЕТИ! Пао је на метар-два од наших...
Време после утакмице је било потпуно надреално. Прво сам се спријатељио са неким пијаним ликом који је ишао сам кроз стари град (већ беше касно увече) и свако мало се драо, ”Ја сам усташаааа! Имал ко? Ја сам устаааша!” Пошто сам и ја био сам, са путном торбом, лик ме је заготивио... ”Ма, нека, нека, нека си ти Србин. Има вас и добри... него ови моји су највеће пизде!” (!!!)
Био је неки бус који је ишао до Херцег Новог, али није било шансе да у њега уђем. 160 људи је чекало да се смести у његових 50ак седишта. Није ми остало ништа него да кренем стопом... Након 18 сати лудила и неспавања сам мртвосан стигао до наше гајбе и тренутно пао у несвес...
Све за Звезду.
П.С. Током утакмице је неко у мојој близини прокоментарисао да су оне наше две заставе донели неки познати луђаци из Книна. Били су увелико познати у Сплиту и нико им није могао ништа.