Page 4 of 8

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Mon Feb 03, 2014 1:50 pm
by Либурнија
Мислио сам више симболички и у смислу носталгије мада, кад би било стани-пани...још ми нисмо за старо жељезо ;)

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Thu Feb 06, 2014 7:14 pm
by nyc
Еееех, децо, децо ... :dedica:

Моје прво гостовање је било док се још играло крпењачом... :ovca:

Неколико година пре него што је прва циганска екипа отишла организовано у Сплит, пре него што је саграђен Пољуд (!), ето мене на оном распаду од стадиона (”Код плинаре” или ”Стари плац”). Откуд ја тамо кад се тада уопште није ишло? Била нека сулуда туристичко-навијачка комбинација у организацији Далмацијатуриста. Пет дана у Супетру на Брачу и онда, шестог дана, утакмица у Сплиту. Одлазак авионом, све укључено осим ПОВРАТКА!!! Не зезам вас. Ваљда су рачунали да ћемо ионако оставити кости негде на Риви, па се нису ни трудили да укључе повратну карту. Ја се нисам нешто узбуђивао - био је то крај августа, па сам рачунао да ћу ухватити неки превоз до ЦГ приморја где су моји имали кућу. Нигде нисам путовао то лето, па ми је ово изгледало као сјајна шема да мало окусим сунце и слану воду.
Елем, све је било супер у Супетру . Чак сам успео да мазнем и једну преслатку Зловенку из Марибора (кад је за Звезду - не питам колко треба да се жртвујем :kreza: ).
Елем, у недељу трајект па неки бус до оног ругла од стадиона и то је било последњи пут да смо видели икога из Далмацијатуриста. Гужва је била невиђена, гажење, лактање, подригивање на уво... У року од 10 секунди се наша група од неких 20ак људи (још су сви били старији од мене, ако можете то уопште да појмите! ) потпуно разбила и ја више никога од њих нисам видео.
Даклем, остадох сам. До почетка више од сата, али више нема где ни иглу да бациш. Ја капирам да сам ту негде око центра и све време гледам на ону другу страну не бих ли угледао онај њихов коп који сам увек виђао на ТВ, у ”Спортском прегледу”. Али тамо једва 2-3 беле заставице. Ништа ми није јасно... У једном тренутку, тамо при десном крају те супротне трибине, снимим једну овећу заставу - али НАШУ! Кренуо неки лик да витла њоме и тада, као по команди, сви око мене заурлаше, ”Западе, запали је, Западе, запали је!” У то се појави и ДРУГА црвено бела застава, одмах поред ове прве и ја монументално укапирам да стојим У СРЕД ЊИХОВОГ КОПА! Јебате, они су нама увалили карте за Исток где су најлуђи торцидаши! У моменту сам скапирао зашто нам нису обезбедили повратак!

Да ли сам се туко? Јесам... кур... Мада, морам вам признати, у једном тренутку су два нека напаљенка који су стајали тик уз мене узвикнули, ”нима и нигди! Ди су ти Звездаши?!” Не знам шта ми би, али ја сам им узвратио - ма има их. ”Ди? ДИ су?” Па ево овде - и покажем на себе. Ја мислим да су они помислили да сам ја дефинитивно ”шемпија” и да ме само зато нису изгазили!

Утакмица је завршена 0:0, а пуно година касније, кад смо се спријатељили, ми је Дуле Савић рекао да је баш на тој утакмици, док су одлазили ка свлачионици на полувремену, узео са земље кромпир у који су били забодени ЖИЛЕТИ! Пао је на метар-два од наших...

Време после утакмице је било потпуно надреално. Прво сам се спријатељио са неким пијаним ликом који је ишао сам кроз стари град (већ беше касно увече) и свако мало се драо, ”Ја сам усташаааа! Имал ко? Ја сам устаааша!” Пошто сам и ја био сам, са путном торбом, лик ме је заготивио... ”Ма, нека, нека, нека си ти Србин. Има вас и добри... него ови моји су највеће пизде!” (!!!)
Био је неки бус који је ишао до Херцег Новог, али није било шансе да у њега уђем. 160 људи је чекало да се смести у његових 50ак седишта. Није ми остало ништа него да кренем стопом... Након 18 сати лудила и неспавања сам мртвосан стигао до наше гајбе и тренутно пао у несвес...

Све за Звезду.

П.С. Током утакмице је неко у мојој близини прокоментарисао да су оне наше две заставе донели неки познати луђаци из Книна. Били су увелико познати у Сплиту и нико им није могао ништа.

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Thu Feb 06, 2014 7:19 pm
by dacha od bosne
Image

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Thu Feb 06, 2014 7:46 pm
by crazynorth75
Profo ti si jedan ultimativni car. Ako neko ima tapiju na šipku to si ti :kreza: džaba svima sva gostovanja, neredi, maksimiri, vozovi, sumnjam da je iko upao u grotlo Torcidinog kopa :smeh: Bez zajebancije sjajan post, volio bih da nas češće počastiš ovakvim sjećanjima i ne samo ti nego i ostali, ima tu materijala za sjajna prisjećanja vidim.

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Thu Feb 06, 2014 8:23 pm
by Либурнија
dacha od bosne wrote:Image
+1
crazynorth75 wrote:Profo ti si jedan ultimativni car. Ako neko ima tapiju na šipku to si ti :kreza: džaba svima sva gostovanja, neredi, maksimiri, vozovi, sumnjam da je iko upao u grotlo Torcidinog kopa :smeh: Bez zajebancije sjajan post, volio bih da nas češće počastiš ovakvim sjećanjima i ne samo ti nego i ostali, ima tu materijala za sjajna prisjećanja vidim.
Молим, нисам у коп али јесам у вагон! :dedica: :mrgreen: Тј, они су упали у наш вагон и купе...спасио нас јАзик: "Ди си компа а?!" Потего мало вина и ошо иначе би било... :toljaga:

А кад смо стигли у БИоград, дочекују нас наши људи а кад тамо, код оног излаза према аутобусној имамо шта и видјет - шћућурила си њи 3-ојица Ајдуковаца, наравно сакривених шалова и звјерају око себе. Е сад, како смо их препознали? А како нећемо кад смо из истог кварта, ишли у исту школу. Сад сви чекате еројску причу како смо их наболи?! Ма јок, нисмо ми такви.. :mrgreen: (у пријеводу - треба се и кући вратит и наставити (су)живот :jelenko: ).

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Thu Feb 06, 2014 10:13 pm
by МоСа ВерСе
Штета што нисам старији да сам и ја имао догађаје из Сплита, Загреба. Стварно вам људи завидим, јако поштујем нашу стару гарду.

Али кад већ поменусте погрешне стране, имам и ја шта да вам испричам на ту тему. Беше пролеће, једно лепо пролеће, Чола је певао април у Београду. Е баш такав је био онај 2000.те. Звездино пролеће је било уз само један реми против Земуна (чини ми се).

Не сећам се који је датум био, али се сећам да смо то коло гостовали на Карабурми. Незгодно гостовање које је решио Михајло Пјановић са два гола за 1:2. Три четири сата касније, партизан на пашњаку игра са Обилићем. Тада сам био онај класични млади мајмун па сам добио задатак од старијих да уходим глодаре, и да јавим ако буде каква шанса да се скине која застава. За то смо добили друг и ја 140 динара за две карте за исток. Зашто вам причам ово за новац? Мени било нешто лоше, сео сам испод оне благајне њихове и чекам да овај купи карте. Враћа се поносно и како сам му видео глупави осмех на лицу, знао сам да нешто није у реду. Наравно, дегнерик је купио две карте за југ и уштедео 80 динара. Додуше, донео је и пљеке, сокове, слаткише јер тад за тих 80 динара си могао свашта да купиш. Ја му све по списку набрајам, а он онако блентав ( и данас је), ма опуштено бураз, стаћемо негде са стране и све ок. Међутим, увек има оно међутим, у то време је глодарски југ био баш баш јак, са чегијем на челу. Како смо ми сели са стране, тако су дошли старији да нас 'замоле' да станемо у коп. Сва срећа, па смо на Косову живели до 1999. тако да нас нико није извалио јер бих ја данас био у табуту. Можете да мислите како сам се осећао кад је ишла песма Убиј убиј Цигана, сви скачу а друг и ја цупкамо све као хоћемо да скочимо али смо оперисали килу па се штедимо.
Доле на терену гази их партизан, али никако гол да увале. И онда Обилић, 92.га минута, пуца да ли Зорић или не знам ко са 30 метара, голман партизана испушта лопту, неко притрчава и хоп, 0-1. Друг и ја, два напред од среће, један уназад као тужни смо. Али само ноге раде, ма лицу 'велика бол' због примљеног гола. :D

Нашима смо рекли да није имало шанси ништа да се прати, многи ни данас не знају где смо завршили, а ови који знају кажу да смо ми због због тог боравка на југу заправо и узели титулу те године. :D :D

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 1:17 am
by nyc
Ahahahahaha... VerSe! To, care!

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 1:32 am
by LF 1991
Kakve baronije :lol: :kolce:

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 1:54 am
by nyc
ЛФ, мало сам матор па не знам, јел ”бароније” значи ЛАЖИ? Измишљотине? Нешто а ла Барон Минхаузен?

Хвала унапред.

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 2:02 am
by LF 1991
Da, znaci to, ali salio sam se. I ja sam bio u grobarskom jezgru pre dve godine na derbiju, pisao sam o tome na rsbu tada.

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 2:08 am
by МоСа ВерСе
LF 1991 wrote:Da, znaci to, ali salio sam se. I ja sam bio u grobarskom jezgru pre dve godine na derbiju, pisao sam o tome na rsbu tada.
Нису те ваљда сконтали глодари?

ПС - Мојне само имаш на рсб-у. :)

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 3:01 am
by nyc
LF, tebra, nema ovde baronija. Matori smo ti mi za te stvari. A i smislili bismo sigurno nešto zanimljivije i ludje da se bavimo "baronijama".

Ajde sad ti...

Čekamo čupri.

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 3:12 am
by nyc
crazynorth75 wrote:Profo ti si jedan ultimativni car. Ako neko ima tapiju na šipku to si ti :kreza: džaba svima sva gostovanja, neredi, maksimiri, vozovi, sumnjam da je iko upao u grotlo Torcidinog kopa :smeh: Bez zajebancije sjajan post, volio bih da nas češće počastiš ovakvim sjećanjima i ne samo ti nego i ostali, ima tu materijala za sjajna prisjećanja vidim.
Hvala... Hvala... Neprijatno mi. NEGO, da te priupitam, da li si se zezao ovo za "šipku" ili si čuo priču kad sam bio u našem Red Star Shop-u ? Mislim, od onih par normalnih sa onog sajta ?

Ako nisi - biće mi drago da vi ispričam. :kreza:

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 3:37 am
by МоСа ВерСе
ПУС брате, причај за шипку.

Иначе, ја сам на шипки био једино ОНОМАД кад сам изигравао ватрогасца. :lol: :lol:

Re: Из личног угла - наше приче и сећања

Posted: Fri Feb 07, 2014 4:12 am
by nyc
Pa, ono... ušo ja u Red Star Shop sa još par sjajnih cigojnera ... doduše sa "onog" sajta, ali su mi dragi. Hebga, ja sam jedan od ovih koji bi i tamo i vamo...

Uglavnom, pridjem ja lepojci koja radi u shopu i pitam je, NAJOZBILJNIJE, "izvin'te, ja bih da kupim SERTIFIKAT". Ona, totalno zbunjena, "sertifikat? Ne razumem?" "Pa, sertifikat za ŠIPKU!" "Ne razumem?" "Pa, rekli su mi da ovde mogu da kupim sertifikat za ŠIPKU. Zato sam došao. Verujte mi, imam i devize..." "Čekajte da proverim" !!! I tu ona ode tamo negde kod šefa, valjda. DA NE POVERUJEŠ.

"Izvinite, ali mi nemamo taj sertifikat, kako vi kažete". "Pa, čekajte, drugarice, ovaj, gospodjice, ja sam došao iz Amerike i sad Vi meni kažete da ne mogu da kupim najobičniji sertifikat?!" Opet ona ode nedje tamo, iza tezge, vraća se... "Izvinjavam se, ali zaista mi ne prodajemo taj sertifikat!" "Pa, čekajte, izvinite, ništa ovo nemojte lično da shvatite, ali ja sam preleteo nekoliko hiljada kilometara da bih došao baš ovde i dobio - konačno - taj traženi sertifikat i Vi mi sad kažete da ga nemate???" "Izvinite, ali stvarno nemamo" "Pa, dobro, kad ćete ga dobiti?" Ona opet odlazi iza tezge !!!!!!!! Vraća se "Izvinite, ali mi to ne prodajemo. Ne znam ni šta je to!" "NE ZNATE? Pa KAKO DA SE POPENJEM NA ŠIPKU BEZ SERTIFIKATA???" " Izvinite, ali stvarno ne znam..."

:kolce:

Tada mi je već bilo žao devojke jer su i ova dvojica iza mene krenuli da se klibere samo tako (ne spominjem im imena jerbo su aktivni tamo) .

A sve je počelo od jednog sasvim bezazlenog komentara gde je neko - u odgovoru na moj komentar - napisao, "e, da bi danas mogao da se popenješ na šipku, potreban ti je sertifikat".

Eto.