"Кад тешко је ..."

User avatar
Либурнија
Чак и када коса ми оседи
Posts: 4659
Joined: Mon Apr 29, 2013 11:10 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by Либурнија »

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=oixII-TDecA[/youtube]

"Tamna je noć
Nebo tmurno i sumorno
Nigde zvezde ni meseca
Ja se osećam umorno
Tamna je noć
Ljudi uživaju u nadi
Da će sve biti bolje
Da neće crknuti od gladi
Svi čekamo
Neke malo bolje dane
Tamna je noć
Zora nikako da svane
Tamna je noć
Mi malaksali i bledi
Pitamo se
Kolko li ovaj život vredi
Tamna je noć
Ne vidi se prst pred okom
Završićemo svi
U mraku užasno dubokom
Tamna je noć
Sve je suviše mračno
Vodimo se ko nestali
To je, nažalost, tačno
Tamna je noć
Sve je propalo davno
Uz nešto malo ponosa
Mi izumiremo slavno"
РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ.

Dennis Rodman: "Ako će igrati Ristić, Jović, Grujić... nije strašno ni da smo 12. na tabeli. Ako će igrati ...... menadžerska TSL sredstva profita, onda svejedno jesmo li šampioni..."
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by МоСа ВерСе »

Копирано са делије.нет

Јагода је био дечко који је успео да обједини све значајне особине за одличног навијача.
Био је храбар, али и увек спреман за дешавање, није био неки "велики лудак" који не избија из кафане или чека да догађај дође до њега него је сваки пут давао целог себе за ствар Делија и за победу Делија. Имао је и особину која уме и да изостане код храбрих младих људи, а то је невиђена скромност и повученост. Био је малтене стидљив. Није волео да прича о ситуацијама у којима је испао фаца, све је то гурао негде састране и уместо да исприча шта је урадио он би постављао неко контра питање да сазна неку другу навијачку новост која му је можда промакла. И више је волео да исприча нешто смешно што се десило, него неку причу у којој би морао и своју позитивну улогу да спомиње. Ја га нисам чуо да је почео реченицу са "Ја сам...". Живео је на релацији Нови Сад - Земун последње две године, увек је писао кад из Новог Сада крене, да ће бити код куће у Земуну наредних дана, да знам ако треба нешто, да се чујемо. Не памтим да сам звао некад кад је ми је требао а да је ишта рекао осим "Долазим за ...".


Највише је ценио храбре људе са добрим смислом за хумор. У најужем кругу око њега ниси морао да бринеш за своју сигурност или за недостатак смеха. Упечатљив смех који су код њега изазивали фазони другара још ми одзвања у глави, смејао се толико заразно да су ми људи после признавали да су, кад он крене да се смеје док му причају нешто, намерно преувеличавали и додавали на причу, само да би овај наставио да се церека, јер су и сви око њега почињали да се смеју.

Последње две године се тек дружим са њим, знао сам ко је он и пре него што смо постали блиски, а када смо почели редовно да се дружимо то сам схватио као лично признање, част и знак да сам на правом путу у навијачком животу, кад ми је такав човек пријатељ.

Јагоду криминал није интересовао, ни у каквом облику, ни близу да му буде.

Рекао сам већ да је ценио храбре и духовите али је имао и нарочито ретку особину међу активним младим навијачима : ценио је и поштовао и оне међу нама којима нису блиске физичке активности овог нашег живота, поштовао је добру идеју за кореографију, паролу, добар предлог за песму, јављао се свим нашим креативцима и није их сматрао дебилима и кукавицама што је нарочито модерно у данашње време међу млађим "хулиганима".

Једине људе за које сам чуо да прича ружно биле су љиге са два и више лица и није пропуштао да одговори онима који су глумили да су нешто што нису и трпали се тамо где им није место.

Јагода је хтео да се батали оружије у сукобима, у овакво време у Београду човек је искрено хтео да се све избаци и говорио је да све док се носи нешто то значи да постоји страх и да ће се једном срести две стране толико наоружане да неће смети међусобно да се нападну и да је то тотална глупост, да се навијачки сукоби на крају на то сведу. Такав човек је добио нож у срце.

Размислите браћо колико имате људи у свом животу који редовно иду на утакмице, учествују у активностима трибине на и ван утакмица, не дрогирају се, не интересује их криминал, занимљиви су за разговор на онај начин да никада не нестане тема за причу, не варају, не лажу, не мажу, увек се јаве када гори и увек дођу када кажу да ће доћи. Оно што кажу то стварно и мисле и чак и кад прође доста времена не забораве своја мишљења, изјаве и ставове. Ја размишљам од када је Јагода отишао, и изгледа да немам више ни једног.

Мене је Јагода највише подсећао на калибар људи који данас имају 30-35 година, хоћу рећи био је тип човека који изумире и тешко да ћемо таквог имати у овим новим меканим генерацијама опседнутим брзом и лаком зарадом, чисто материјалним и површним стварима и генерацијама које су спремне на проблем само када су део чопора. Којима је све теже да се жртвују и за групу а и за другара, чак и када је та жртва минимална.

Јагода је имао толику жељу да је то невероватно, толика упорност, истрајност, никада човек не би рекао на прву лопту да је такав, јер је углавном ћутао и није нешто ужурбан био али када се појави прилика почињао је буквално да досађује колико је био упоран. Ретко темељан навијач.

У једној од последњих дискусија у друштву рекао је да га ја одлично разумем и да умем да формулишем оно што и он мисли ал не зна како да каже. Надам се да сам га и сада добро представио људима који га нису познавали мада знам да сигурно нисам овај пут рекао оно што би и он, јер никада не би себе истакао оволико.

Част ми је била сваки пут када си ми пружио руку, кад си ме позвао да причамо о нечем новом навијачком што се десило, па онда онако на прву испалиш свој коментар, углавном зајебантски. Сваки пут кад си био ту док је горело, био сам и ја сигурнији у себе. Волео сам кад кренеш код девојке која је живела код мене у комшилуку па ме онда позовеш кад си код мог улаза да попијемо по пиво на брзину, па онда идеш даље. Направио си и бољег човек и бољег навијача од мене, никада те нећу заборавити брате мој драги, хвала ти за све лекције које ни не знаш да си ме научио, хвала ти за сав смех и хвала што си свратио у овај живот барем и на ово кратко колико си био овде. Надам се да ћу бити са тобом опет једног дана, а онда нема више растанака, опраштања и ове патетике.

Почивај у миру Јагода. Не знамо кога смо изгубили.


Бог узима најбоље...
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: "Кад тешко је ..."

Post by dacha od bosne »

Image
Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
User avatar
Nickcooler
Bloger
Posts: 193
Joined: Mon Mar 18, 2013 1:08 am
Location: Лозница- Београд
Contact:

Re: "Кад тешко је ..."

Post by Nickcooler »

МоСа ВерСе wrote:Копирано са делије.нет

Јагода је био дечко који је успео да обједини све значајне особине за одличног навијача.
Био је храбар, али и увек спреман за дешавање, није био неки "велики лудак" који не избија из кафане или чека да догађај дође до њега него је сваки пут давао целог себе за ствар Делија и за победу Делија. Имао је и особину која уме и да изостане код храбрих младих људи, а то је невиђена скромност и повученост. Био је малтене стидљив. Није волео да прича о ситуацијама у којима је испао фаца, све је то гурао негде састране и уместо да исприча шта је урадио он би постављао неко контра питање да сазна неку другу навијачку новост која му је можда промакла. И више је волео да исприча нешто смешно што се десило, него неку причу у којој би морао и своју позитивну улогу да спомиње. Ја га нисам чуо да је почео реченицу са "Ја сам...". Живео је на релацији Нови Сад - Земун последње две године, увек је писао кад из Новог Сада крене, да ће бити код куће у Земуну наредних дана, да знам ако треба нешто, да се чујемо. Не памтим да сам звао некад кад је ми је требао а да је ишта рекао осим "Долазим за ...".


Највише је ценио храбре људе са добрим смислом за хумор. У најужем кругу око њега ниси морао да бринеш за своју сигурност или за недостатак смеха. Упечатљив смех који су код њега изазивали фазони другара још ми одзвања у глави, смејао се толико заразно да су ми људи после признавали да су, кад он крене да се смеје док му причају нешто, намерно преувеличавали и додавали на причу, само да би овај наставио да се церека, јер су и сви око њега почињали да се смеју.

Последње две године се тек дружим са њим, знао сам ко је он и пре него што смо постали блиски, а када смо почели редовно да се дружимо то сам схватио као лично признање, част и знак да сам на правом путу у навијачком животу, кад ми је такав човек пријатељ.

Јагоду криминал није интересовао, ни у каквом облику, ни близу да му буде.

Рекао сам већ да је ценио храбре и духовите али је имао и нарочито ретку особину међу активним младим навијачима : ценио је и поштовао и оне међу нама којима нису блиске физичке активности овог нашег живота, поштовао је добру идеју за кореографију, паролу, добар предлог за песму, јављао се свим нашим креативцима и није их сматрао дебилима и кукавицама што је нарочито модерно у данашње време међу млађим "хулиганима".

Једине људе за које сам чуо да прича ружно биле су љиге са два и више лица и није пропуштао да одговори онима који су глумили да су нешто што нису и трпали се тамо где им није место.

Јагода је хтео да се батали оружије у сукобима, у овакво време у Београду човек је искрено хтео да се све избаци и говорио је да све док се носи нешто то значи да постоји страх и да ће се једном срести две стране толико наоружане да неће смети међусобно да се нападну и да је то тотална глупост, да се навијачки сукоби на крају на то сведу. Такав човек је добио нож у срце.

Размислите браћо колико имате људи у свом животу који редовно иду на утакмице, учествују у активностима трибине на и ван утакмица, не дрогирају се, не интересује их криминал, занимљиви су за разговор на онај начин да никада не нестане тема за причу, не варају, не лажу, не мажу, увек се јаве када гори и увек дођу када кажу да ће доћи. Оно што кажу то стварно и мисле и чак и кад прође доста времена не забораве своја мишљења, изјаве и ставове. Ја размишљам од када је Јагода отишао, и изгледа да немам више ни једног.

Мене је Јагода највише подсећао на калибар људи који данас имају 30-35 година, хоћу рећи био је тип човека који изумире и тешко да ћемо таквог имати у овим новим меканим генерацијама опседнутим брзом и лаком зарадом, чисто материјалним и површним стварима и генерацијама које су спремне на проблем само када су део чопора. Којима је све теже да се жртвују и за групу а и за другара, чак и када је та жртва минимална.

Јагода је имао толику жељу да је то невероватно, толика упорност, истрајност, никада човек не би рекао на прву лопту да је такав, јер је углавном ћутао и није нешто ужурбан био али када се појави прилика почињао је буквално да досађује колико је био упоран. Ретко темељан навијач.

У једној од последњих дискусија у друштву рекао је да га ја одлично разумем и да умем да формулишем оно што и он мисли ал не зна како да каже. Надам се да сам га и сада добро представио људима који га нису познавали мада знам да сигурно нисам овај пут рекао оно што би и он, јер никада не би себе истакао оволико.

Част ми је била сваки пут када си ми пружио руку, кад си ме позвао да причамо о нечем новом навијачком што се десило, па онда онако на прву испалиш свој коментар, углавном зајебантски. Сваки пут кад си био ту док је горело, био сам и ја сигурнији у себе. Волео сам кад кренеш код девојке која је живела код мене у комшилуку па ме онда позовеш кад си код мог улаза да попијемо по пиво на брзину, па онда идеш даље. Направио си и бољег човек и бољег навијача од мене, никада те нећу заборавити брате мој драги, хвала ти за све лекције које ни не знаш да си ме научио, хвала ти за сав смех и хвала што си свратио у овај живот барем и на ово кратко колико си био овде. Надам се да ћу бити са тобом опет једног дана, а онда нема више растанака, опраштања и ове патетике.

Почивај у миру Јагода. Не знамо кога смо изгубили.


Бог узима најбоље...
Пуне ми очи суза. Јебемтиживот.
Југовић, Југовић до Панчева, Југовић... Просинечки је ту, Просинечки... Михајловић у средину... 2:2! Гол, гол, гол, гол... Небо се отворило! Стадион је експлодирао!
User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: "Кад тешко је ..."

Post by dacha od bosne »

Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: "Кад тешко је ..."

Post by dacha od bosne »

Podrška našem bratu forumašu Popoviću. Rekao mi je nedavno da je trebao da ide na neku operaciju. Nadam se brate da je sve prošlo kako treba. Uz tebe smo!!!
Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
User avatar
crazynorth75
Чак и када коса ми оседи
Posts: 9683
Joined: Sat Mar 16, 2013 1:18 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by crazynorth75 »

Brz i uspješan oporavak bratu Popoviću i od mene.
''“Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience.”
User avatar
Il genio
Стара гарда
Posts: 2241
Joined: Sun Mar 17, 2013 2:47 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by Il genio »

Takodje zelim brz oporavak mom omiljenom forumasu, nadam se da je sve proslo kako treba!
User avatar
Beara_Vladimir
Члан клуба
Posts: 1828
Joined: Sat Mar 16, 2013 2:10 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by Beara_Vladimir »

Želim mu brz i uspešan oporavak. Uživanje je čitati njegove tekstove.
IDOLOPOKLONIK VELIKOG ŽUTOG!
User avatar
Najdoski dr. Ilija
Стара гарда
Posts: 2983
Joined: Sat Mar 16, 2013 4:37 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by Najdoski dr. Ilija »

Желим брз и успешан опоравак старом форумашу и великом Звездашу!
И на небу том на које идем ја, сија моја Звезда Црвена!
User avatar
Либурнија
Чак и када коса ми оседи
Posts: 4659
Joined: Mon Apr 29, 2013 11:10 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by Либурнија »

Попе и од мене свако добро и брз опоравак! :ziveli:
РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ.

Dennis Rodman: "Ako će igrati Ristić, Jović, Grujić... nije strašno ni da smo 12. na tabeli. Ako će igrati ...... menadžerska TSL sredstva profita, onda svejedno jesmo li šampioni..."
User avatar
Ганац
Чак и када коса ми оседи
Posts: 4719
Joined: Thu May 09, 2013 8:20 am

Re: "Кад тешко је ..."

Post by Ганац »

:thumbsup: Brz oporavak našem forumaškom drugu.
Moja je krv crvena a put bela,ja sam autentican Ганац.
“Ko zna da ne zna, najviši je; ko misli da zna ograničen je. Ko poznaje svoju ograničenost, nema granica.”
User avatar
Поповић
Новајлија
Posts: 34
Joined: Mon Mar 18, 2013 8:48 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by Поповић »

Hvala braćo :hail: .Sada je sve uredu,oporavak teče kako treba ,uskoro će biti neki tekst !
User avatar
dacha od bosne
Тешка џомба
Posts: 8851
Joined: Thu Mar 14, 2013 12:15 pm
Location: I na Marsu ako treba...

Re: "Кад тешко је ..."

Post by dacha od bosne »

:thumbsup: :hooray:
Na celom svetu mi je sve, da živim ne mogu bez nje...
User avatar
МоСа ВерСе
Стара гарда
Posts: 2524
Joined: Thu Jan 09, 2014 3:01 pm

Re: "Кад тешко је ..."

Post by МоСа ВерСе »

Гага брате, издржи !
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
Post Reply