"Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери

[tsva]

Nama je bio trener pocetnik, tika, taka, davljenje lopte, smaranje posedom, mucenje protiv autobusa itd... Uz to je sjebao Causica, Vilotica i da ne nabrajam.

Ne treba covek biti neki fudbalski strucnjak da brzo shvati kakav ce trener biti Najveci Zuti.

Kažete da biste ostali u Zvezdi da je situacija normalnija?
"Da! I znam dosta ozbiljnih igrača koji bi došli na Marakanu za manji novac nego što imaju u inostranstvu, samo da su te isplate redovne. Pa je l' znate kako je meni bilo pre godinu dana, kada smo pobedili Partizan tri puta? Milina! Gde god da se pojavim, ljudi me pozdravljaju, grle... To je osećaj koji ne možeš nigde da doživiš. Zamislite tek šta bi bilo da Zvezda uzme titulu, uđe u Ligu šampiona… Ko ne bi voleo da igra u takvoj atmosferi?!", istakao je Tošić.

nama uvek malo fali


sto kaze nas narod - Ne dade se usranom do potoka

[lucky#13]

http://www.mozzartsport.com/vesti/tosic ... -iz-zvezde

Kažete da biste ostali u Zvezdi da je situacija normalnija?
"Da! I znam dosta ozbiljnih igrača koji bi došli na Marakanu za manji novac nego što imaju u inostranstvu, samo da su te isplate redovne. Pa je l' znate kako je meni bilo pre godinu dana, kada smo pobedili Partizan tri puta? Milina! Gde god da se pojavim, ljudi me pozdravljaju, grle... To je osećaj koji ne možeš nigde da doživiš. Zamislite tek šta bi bilo da Zvezda uzme titulu, uđe u Ligu šampiona… Ko ne bi voleo da igra u takvoj atmosferi?!", istakao je Tošić.



Evo ljudi o ovome sam Vam pisao pre neki dan,kad sam rekao da je kontaktiran stoper! I to nije prvi igrac koji je to rekao! Evo sada je i Tosic potvrdio moje reci!

[ledeni]

Дакле резиме кора екипе (уз Лазовића) из прошле сезоне:
- Роби се доказао у квалитетној турској лиги.
- Тошић у идеалних 11 исте лиге
- Борха у наступа у полуфиналу Копа Либертадорес
- Евандро добар у квалитетној португалској лиги
И онда се сјетим спиновања отпада из бивше управе преко новина и навијачких портала и анализа Робија "почетника", "давитеља" Борхе, "меканог" Евандра и Тошића "побегуље".
Не заслужујемо ми боље, нажалост...

I posle neki kažu kako Adža nije posedovao znanje. ccc

[lucky#13]

Дакле резиме кора екипе (уз Лазовића) из прошле сезоне:
- Роби се доказао у квалитетној турској лиги.
- Тошић у идеалних 11 исте лиге
- Борха у наступа у полуфиналу Копа Либертадорес
- Евандро добар у квалитетној португалској лиги
И онда се сјетим спиновања отпада из бивше управе преко новина и навијачких портала и анализа Робија "почетника", "давитеља" Борхе, "меканог" Евандра и Тошића "побегуље".
Не заслужујемо ми боље, нажалост...

I posle neki kažu kako Adža nije posedovao znanje. ccc

zar nisu dosli na preporuku Ramba ? osim Tosica koji se bukvalno doveo SAM!

[Stenly]

OK, da ne branim cika Vesu zlotvora, ali i njih je pritisla besparica, niko vise kintu nije hteo da im da, pa kada su poslali Evandra, Borhu kuci i ostale, poceli su da cepaju sa tim glupostima...na kraju isterase i trenera, i pokusase sa AJ...i mi u ambis...

E tada su zadrzali ekipu, mozda bi i danas bili u Upravi...ovako...to nam je sto nam je...

Iskobeljali bi se kada bi nekako, sada usli u LE, na neki drp, srecu, ko sto nas do sada nije htelo. Pre toga da formiramo kakav/takav tim.

Sada nam je sve bledo, i sve je magla...ostaje da cekamo i nadamo se, a to ubija.

[tsva]

http://www.sportske.net/vest/intervjui/ ... 31494.html" onclick="window.open(this.href);return false;

[Ковач]

10.06.1973.

На данашњи дан, пре 40 година, последњи меч у црвено-белом дресу одиграо је Ратомир Дујковић.

Легендарни Звездин голман, Ратомир Дујковић рођен је 24. фебруара 1946. године у Борову. До 1962. био је у Осијеку, а затим одлази у Београд, у редове највећег српског клуба. У Звезди је провео осам година (1966-1974), бранио на 442 утакмице (201 у првенству, 37 у евро-такмичењима).

Бранио је у чувеној екипи Миљана Миљанића, у којој су, између осталог, били и Драган Џајић, Куле Аћимовић, Караси и која је 1971. године стигла до полуфинала КЕШ. Налази се на 8. месту вечне листе клуба по броју мечева у Европи и на 12. по укупном броју утакмица.

Са Звездом је освојио 4 првенства и 3 Купа.

Након тога прелази у Овиједо (1974), где проводи три године, али је бранио само 29 пута. Након тога, враћа се у Осијек, где је бранио пуне три сезоне (1977-1980), да би последње две сезоне провео у Галеници (1980-1982), где је и окачио копачке о клин.

За репрезентацију је наступао 4 пута.

[Ковач]

На данашњи дан, пре 48 година, последњи меч у црвено-белом дресу одиграо је Владимир Владица Поповић!

Рођен је 17.03.1935.

Прошао је све млађе категорије нашег клуба, а у сениорској екипи играо је 12 година (1953-1965). За то време, наступио је 499 пута и постигао 38 голова. У првенству је наступио 215 пута и постигао 9 голова, у Купу је одиграо 37 мечева, а у Европи 39 утакмица, уз један постигнут погодак (против бугарског ЦДНА). Освојио је четири првенства (1957, 1959, 1960, 1964) и три Купа Југославије (1958, 1959. и 1964). Налази се на седмом месту вечите листе нашег клуба по броју одиграних првенствених утакмица.

Након Звезде је играо у немачком Штутгарту, као и у Јужној Америци.

За репрезентацију Југославије наступио је 20 пута.

Посветио се тренерском позиву након завршетка каријере. Водио је клубове у Венецуели и Колумбији – Португес, Депортиво Кали, Индепендијенте, Атлетико, Депортиво Италија и у Колумбији је са свим тимовима био шампион државе!

Највећи успех у својој каријери, али и у историји Црвене звезде остварио је у Токију, 1991. године, када је постао шампион света са нашим клубом, победивши у финалу Коло Коло, резултатом 3:0.

[dacha od bosne]

http://www.mojacrvenazvezda.net/64003/2 ... janovic-2/

Braća sa MCZ-a su uradila odličan intervju sa Dikom Stojanovićem. Ostavio sam samo link jer je intervju dosta dugačak, pa ne bilo vam teško da ga pročitate.

[Ковач]

11.06.1937.

На данашњи дан последњи меч у црвено-белом одиграо је легендарни бек, Владимир Дурковић (1937-1972).

Каријеру је почео у Напретку из Крушевца, а затим прелази у наш клуб. За Црвену звезду одиграо је чак 405 мечева (177 првенствених, 22 у Купу, 21 у Европи, 185 пријатељских) и постигао 30 голова (7 у првенству, 23 у пријатељским мечевима), у периоду 1955-1966. године. Са Звездом је освојио 5 титула првака Југославије(1956, 1957, 1959, 1960, 1964) и 3 национална Купа(1958, 1959 1964).

Иако није био „звучно име“ и млађи нараштаји о њему не знају много, и у репрезентацији је био незаменљив на позицији десног бека, одиграо 50 утакмица, а на СП-у у Чилеу 1962, на којем је Југославија била четврта, проглашен је од стране великог броја спортских новинара за најбољег десног бека на свету! Такође, 1960. године нашао се у идеалном тиму Европског првенства.

Освојио је златну медаљу на Олимпијади 1960. године и друго место на ЕП-у, када је наша селекција поражена од СССР-а.

Играо је и за Борусију из Менхенгладбаха (1966/67), Сент Етјен (1967-71) и Сион (1971-72). У Француској је освојио пет трофеја, три првенства(1968, 1969, 1970) и два Купа (1968,1970).

Убијен је у Сиону, 1972. године, а убиство је починио пијани полицајац. Слава му и хвала!

[Ковач]

Миле Јовин такође је на данашњи дан завршио каријеру у црвено-белом. Рођен је 13.12.1955. у Српској Црњи.

Скоро целу своју каријеру провео у београдској Црвеној звезди, изузев кратке одисеје у шведском Дегерфорс. Са црвено-белима освојио три титуле првака Југославије (1979/80, 1980/81, 1983/84) и један Куп маршала Тита (1984/85). У европским оквирима остао упамћен као члан генерације која је играла финале Купа УЕФА (1978/79), против Борусије из Менхенгладбаха. У сезони када је требало да се докаже и на интернационалној сцени Јовин је доживео тешку повреду (лом ноге) која га је спречила да оде у неки познатији европски клуб.

У нашем клубу одиграо је укупно305 мечева (135 првенствених) и постигао 11 погодака (5 у првенству).

Тренерским послом се почео бавити у млађим категоријама Црвене Звезде, а једну полусезону водио и Вождовац када су у њему на позајмици били Никола Лазетић, Горан Друлић, Иван Гвозденовић, Урумов… У време када је шефовао Владимир Петровић – Пижон, био тренер првог тима, остало време провео радећи са млађим категоријама.

Након деценије рада са младима, опробао се самостално и у раду са сениорима. Седео је на клупама ФК Срем Сремска Митровица, ФК Леотар Требиње, са којим је освојио титулу шампиона БиХ (2002-03), ФК Раднички Ниш, Новог Пазара, Радника из Бијељине и Бечеја. Поново се враћа у БИХ и као тренер преузима НК Жепче. Након седам узастопних пораза уручен му је отказ. Добио је посао као тренер и у омладинској школи Црвене звезде.

[lucky#13]

Pise da je Jankovic potpisao ugovor sa Parmom,to znaci da su nam uplatili obavezno obestecenje! Eto bar 500k

[Ковач]

У четвртак 13. јуна у 81. години живота преминуо је бивши фудбалер Црвене звезде Зоран Прљинчевић (27.01.1932 – 13.6.2013).

Током играчке каријере наступао је за домаће клубове, Приштину, Раднички и ОФК Београд. У сезони 1960/61 освојио је заједно са Лазаром Веселиновићем из Војводине титулу намењену најбољем стрелцу лиге. Голови и добре игре препоручиле су га најтрофејнијем српском клубу, у који стиже годину дана касније, усезони 1962/63. За црвено-беле одиграо је током три сезоне колико је провео на Маракани 52 утакмице и постигао 31 гол. Прљинчевић је на велику сцену у Црвеној звезди ступио заједно са чувеном Џајићевом генерацијом која је дуго владала домаћим фудбалом и бележила одличне резултате на европској сцени.

Некадашњег центарфора навијачи црвено-белих памте по лепим головима, од којих су неки били од велике важности и који су Црвеној звезди доносили важне победе и трофеје. Прљинчевић је у сезони 1963/64 био први стрелац у мечу финала Купа против Динама из Загреба. Поред њега у стрелце су се уписали још Јевтић и Џајић, и на тај начин на Маракану је стигао тада шести трофеј намењен победнику најмасовнијег такмичења. Такође, у првом вечитом дербију који је одигран 17. новембра 1963. пред 75 хиљада гледалаца на тек изграђеном стадиону у улици Љутице Богдана, Прљинчевић је био једини стрелац на сусрету у 5. минуту. Био је то 33. по реду окршај црвено-и црно-белих, а овај дуел старији навијачи памте и по имену „Златни дерби“.

Све побројане чињенице недвосмислено указују на играчку величину Зорана Прљинчевића. Фудбалски клуб Црвена звезда упућује породици преминулог најдубље изразе саучешћа и искрено саучествује у болу који је настао његовим силаском са животне сцене.

Сахрана Зорана Прљинчевића обавиће се у суботу 15. јуна са почетком у 12 часова и 30 минута на гробљу Лешће у Београду.

Слава му.

[EmptyClip]

Чуо сам за њега први пут из ћалетових прича о Звезди пре Миљана, о Звезди Војкана Мелића, Дурковића, Шекија и чика Боре. Запамтио сам га по том ПРЉ у презимену. Никад није убрајан у најбоље играче, а кад год се погледа статистика неких битнијих мечева из тог периода презиме Прљинчевић је на листи стрелаца.

Слава голгетеру!

[Либурнија]

Слава му!