"Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
-
Najdoski dr. Ilija
- Стара гарда
- Posts: 2983
- Joined: Sat Mar 16, 2013 4:37 pm
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Ал није се јавио један, једини, непоновљиви, Жива!
И на небу том на које идем ја, сија моја Звезда Црвена!
-
crazynorth75
- Чак и када коса ми оседи
- Posts: 9683
- Joined: Sat Mar 16, 2013 1:18 pm
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Slobodan Marović – čovjek koji je sa Crvenom Zvezdom osvojio svijet
Često nostalgično pustimo taj čuveni, istorijski snimak, osjetimo gotovo jednaku emociju, jezu i zadovoljstvo kada čujemo glas komentatora, koji uzbuđeno govori: “Crvena Zvezda je šampion Evrope, Crvena Zvezda je pobjednik Kupa evropskih šampiona. Najveći uspjeh jugoslovenskog klupskog fudbala.”
I jedno je sigurno. Bili mi navijači Crvene Zvezde ili ne, moramo priznati da je osvarila ono o čemu maštaju mnogi fudbalski klubovi širom Evrope. Sa velikim zadovoljsvom, Refleksija vam predstavlja prvotimca zlatne Zvezde – Slobodana Marovića. Dok otrkiva kojim je tokom išla njegova karijera, dok objašnjava osjećaj kada je Zvezda osvojila KEŠ-a i koji su to bili teži trenuci u njegovoj karijeri, izoštrimo čulo sluha, u ovom slučaju vida.
Prvo po livadama, sportskim igralištima, kasnije u Mornaru, čiji je stadion tada bio u drugom kraju grada. Tako je sve krenulo.
Vaša prva fudbalska lopta?
Moja prva fudbalska lopta, bila je baš ovdje, u Baru. Izgledalo je mnogo drugačije, sada izgleda mnogo bolje.Kada nešto voliš od malih nogu, onda to uđe u krv. Kao klincu to mi je bila samo igra, a kasnije vremenom dobija nove dimenzije, razmišljaš ozbiljnije. Prvo po livadama, sportskim igralištima, kasnije u Mornaru, čiji je stadion tada bio u drugom kraju grada. Tako je sve krenulo…
Fudbal, porodična tradicija?
Otac i brat su trenirali fudbal. Brat se kasnije bavio i trenerskim poslom, ovdje u Mornaru.
Vjerovali su u mene, i u to da tamo mogu nešto da uradim, i to je bila prava odluka. Sve to se pozitivno odrazilo.
Kao četrnaestogodišnji dječak prelazite u školu Zvezde. Kako pamtite taj period razdvajanja od porodice i prelasaka u novu sredinu?
Teško, težak period za mene. Htio sam da napredujem, da odem negdje. Ključ je bio u rukama mojih roditelja, oni su bili ti koji su odlučivali. Na sreću bili su pozitivni, široki i pustili su me da odem.Tek sada kao roditelji vidim koliko im je bilo teško da odluče da puste dijete 600 km daleko od kuće, u nepoznato. Vjerovali su u mene, i u to da tamo mogu nešto da uradim, i to je bila prava odluka. Sve to se pozitivno odrazilo. Njima mogu da zahvalim najviše u životu, i što se tiče karijere, i generalno svega.
Osijek, i prvi profesionalni ugovor. Koliko ste napredovali tamo?
Tamo sam puno napredovao. S’ obzirom na jaku konkurenciju u Zvezdi tada, morao sam da pođem da igram negdje da bih se dokazao. Sa 18 godina stiže i prvi profesionalni ugovor sa Osijekom. To je bio dobar potez, jer je Osijek tada bio prvoligaš. Imao sam ugovor dvije godine, ali sam se nakon godinu i po vratio, i potpisao ugovor sa Zvezdom.
Debitantski nastup za Zvezdu na evropskoj sceni, 1986 godine. Je li se u tom trenutku ostvario vas dječački san?
Prva zvanična utakmica na Evropskoj sceni u dresu Zvezde bila je sa Panatanaikosom. Kao klinac od 14 godina maštao sam da igram u prvom timu. Tada mi je bilo jako bitno to što sam se vratio iz Osjeka. Sa radom, trudom i kvalitetom, uspio sam u tome, i tada se svakako ostvario moj dječački san.
To je bilo strašan doček, nešto neponovljivo. Kolone ljudi od aerodroma do stadiona, a na stadionu 70 000.
Srijeda 29.maj 1991. godine. Crvena Zvezda je u finalu KES-a penalima savladala Olimpik Marsej. Vaš osjećaj u tom trenutku ?
Osjećaj je fantastičan, neponovljiv. Kada osvojiš nešto što je najznačajnije u tom sportu. Sreća, radost, nešto o čemu maštaju mnogi klinci, nešto o čemu maštaju hiljade fudbalera širom Evrope. Jedna velika stvar, u tom trenutku ni malo laka. Treba puno toga da se poklopi, prvenstveno je potreban kvalitet, kao u svakom sportu, sreća, a sreca prati hrabre. Ako je zasluziš, ona i dođe.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... YMVgRLo7IQ[/youtube]
Kako ste proslavili titulu?
U Italiji smo bili umorni, otišli smo brzo da spavamo. Poslije u Beogradu smo slavili. To je bilo strašan doček, nešto neponovljivo. Kolone ljudi od aerodroma do stadiona, a na stadionu 70 000. Kada osvojiš nešto tako značajno, nisi ni svjestan par dana, da se to nešto dogodilo.
Iste te godine, prvaci Svijeta?
Pobijedili 3:0. Sportski rečeno ‘Ubili smo ih’, bili kvalitetniji, bolji. To je ta naša generacija, bili smo mnogo jak tim.
Dolaze te ‘Crne godine’ rata, u Zvezdi rasprodaja?
Kraj ’91, pocetak ’92 u Zvezdi velika rasprodaja. Prvo je otišlo nas pet pet za redom, ostalo je 5-6 igrača, a novih pet došlo. Tada se nije moglo igrati u Jugoslaviji, u Beogradu konkretno, već su igrali u Mađarskoj, Rumuniji.
‘Sanjali” ste veće klubove, odbili Seltu i Lakorunju. Na kraju ipak Norceping?
Mislio sam da mogu da igram u nekom većem klubu kao na primjer Milan, Inter. Samo osvajanje KS (kupa šampiona) davalo mi je za pravo. Tu sam bio malo brz, nije imao ko da me savjetuje. Odbijem ova dva-tri, iako su bili dobri klubovi, i na kraju se pojavi Norceping. Otišao sam da ostanem na kratko, da pokušam da igram godinu-dvije, jer je ovje već bilo vrijeme rata i sankcija. Međutim to je tamo islo malo teže. Splet nekih okolnosiu. Ne žalim zbog toga.
Skroz drugačija kultura. Kada si normalan, korektan, kada se fino ponašaš i kada si profesionalac, boriš se i daješ sebe, onda te vole, dali bi ti sve živo.
Karijeru završavate u Kini. Možete li nam malo približiti njihovu kulturu?
U vrijeme kada sam ja dobio poziv, tada se već otvaralo Japan, Kina, Koreja, Zemlje Bliskog Istoka.Kina mi je ostala u prelijepoj uspomeni, skroz specifična zemlja. Bilo mi je fantastično. Voljeli su me, igrao sam dobro, bio sam ‘Bog’ mislim u tom smislu, kod navijača. Za dvije godine koliko sam bio tamo, prošao sam veci dio Kine. Skroz drugačija kultura. Kada si normalan, korektan, kada se fino ponašaš i kada si profesionalac, boriš se i daješ sebe, onda te vole, dali bi ti sve živo. Jako su dobri i gostoprimni. Kada nisi (bilo je i takvih slučajeva) znaju biti jako surovi. Oduševljen sam Kinom. Kao ‘svoj na svome’.
Uticaj Zvezdinih navijača, i bezrezervne podrške sa tribina?
Navijači su bili nas 12. igrač, pogotovo u tom periodu kada sam ja igrao. Gdje god da smo igrali, Marakana se naravno podrazumijeva, potom Tuzla, Rijeka, Ljubljana, uvjek su nam bili sjajna podrška. I to 70% naših navijača. To uvijek prati veliki klub. I dan danas je tako. Jedino je možda razlika što je to tada bilo ‘zdravije’ navijanje. Znači ne mislim manjim žarom, nego generalno danas skoro svi navijači prave te probleme. Zvezdini navijači su genijalni, sjajni. Zvezdini navijači su najbolji. Niko na ovim prostorima, a i šire ne može da napravi takvu atmosferu, tako kao oni. Volim navijače Zvezde!
Uvjek je tanka nit od sjaja do očaja. Ne samo u fudbalu nego u životu. Ako nemaš kontinuitet, i ako čovjek ne vodi računa, onda lako padaš na dno.
Zvezda nekada i sad?
Nažalost, velika je razlika. Prvenstveno u organizacionom smislu. Od početka do kraja. Od onih najmanjih, pa gore do vrha. Situacija je takva kakva jeste još i dok smo ja i Robi radili sa prvim timom. Velika dugovanja, treba to sve svesti na nulu. Jedna velika borba. Možemo samo da se nadamo da će biti bolje, jer kada sam ja igrao, a i prije mene, to je bilo drugačije. To je istina, to je tako. Veliki Klub kao sto je Zvezda sa vrha, sada je na dnu (u tom nekom organizacionom smislu) i u velikoj je krizi . Vidjećemo, možda ova nova garnitura nešto uradi.
Ako bi se pružila prilika da radite za neki klub iz CG, da li bi prihvatili, i koji bi to bio?
Kada bi se desilo prihvatio bih eventualno Budućnost. Klub koji ima renome, i tradiciju.
Slobodan u privatnom životu?
Porodičan čovjek. 25 godina sam u skladnom braku, imam troje djece. Dva sina i kćerku. Stariji je četvrta godina na Fakultetu dramskih umjetnosti, mlađi Fakultet za medije i komunikaciju, i kćerka osmi razred. Živim u Beogradu, osim što par mjeseci sezone budem u Sutomoru jer se bavim turizmom već deset godina. Malo se rekreiram, ljeti plivam, radim vježbe, istrčim. U Beogradu je već to druga priča, idem na Adu, na Košutnjak, tako održavam kondiciju.
Neka anegdota, sa putovanja?
Pade mi na pamet jedna situacija. Pitao sam se da li je i ovo moguće, jer to nisam znao. Kada sam bio u Kini, igrali smo protiv jednog kluba sa sjevera, skroz zabačen grad. Kada smo išli na trening, ja i i profesor Kinez, koji mi je bio prevodilac negdje oko 7, 8 prije utakmice, u međuvremenu razgledamo grad. Ja vidim restoran, na engleskom piše ‘dogmeat’pseće meso. Ja gledam i ne vjerujem.. Pitam ga: ‘Profesore, je li se ja varam, ili je ovo restoran psećeg mesa?’ On govori: Da, da. Kako profesore, je li moguće da jedete pseće meso. Mislim, ja sam znao da Kinezi jedu sve što gmiže, leti i svašta nešto. On normalno govori: ‘Da, da, da. To je super meso, prelijepo. Kupe ih kao male pse, onda ih gaje i hrane’ Objašnjava on mrtav-hladan. Ja sam se u tom trenutku frapirao.
‘Danas ne mogu da putujem, boli me glava’ A on meni kaže (vjerovatno je jedva čekao) ; E od sad, pa na dalje će da te boli i stomak i glava’
Voljela bih da za kraj ovog intervjua, podjelite neku priču sa nama.
Bilo je puno trenutaka u mojoj karijeri. I onih dobrih i loših. Izdvojiću jedan. Bila je ’88 godina. U klubu su se mijenjali treneri. Dok sam bio na pripremama reprezentacije, u istom tom periodu su bile i klubske pripreme. Nas dvojica, trojica reprezentativaca smo naknadno došli. Očekivao sam da ću kao reprezentativac, igrati bez obzira na konkurenciju koju imam. Ali u međuvremenu prva utakmica, pa druga, a mene nema. Kao reprezentativac dođeš, a nemaš privilegiju.
Kasnije s obzirom na loše rezultate (tada smo bili 14. na tabeli) njega su sklonili i tad je sve počelo ponovo da dolazi na svoje mjesto, naravno borbenošću, i igrom na dobrom nivou.
Konkurent igra obje. Povrijeđen kao i svaki sportista, istrpim to, vrijedno treniram i mislim da će sve doći na svoje mjesto. Treća utakmica, opet me nema na spisku. Ja ljut i kažem treneru ‘Danas ne mogu da putujem, boli me glava’ A on meni kaže (vjerovatno je jedva čekao) ; E od sad, pa na dalje će da te boli i stomak i glava’. Ja sam vidio koliko je sati i ne odem na utakmicu. Poslije me ono što bi se reklo, skroz sklonio, ničim izazvan i iznenada. Kao da je imao nešto protiv mene. Bilo je šikaniranja, kao u svakom sportu.To mi je bio možda jedan od težih trenutaka u karijeri. Kasnije s’obzirom na loše rezultate (tada smo bili 14. na tabeli) njega su sklonili i tad je sve počelo ponovo da dolazi na svoje mjesto, naravno borbenošću, i igrom na dobrom nivou.
Autor: Ivana Milović
http://refleksija.me/sport/fudbal/2013/ ... jet/17141/" onclick="window.open(this.href);return false;
Često nostalgično pustimo taj čuveni, istorijski snimak, osjetimo gotovo jednaku emociju, jezu i zadovoljstvo kada čujemo glas komentatora, koji uzbuđeno govori: “Crvena Zvezda je šampion Evrope, Crvena Zvezda je pobjednik Kupa evropskih šampiona. Najveći uspjeh jugoslovenskog klupskog fudbala.”
I jedno je sigurno. Bili mi navijači Crvene Zvezde ili ne, moramo priznati da je osvarila ono o čemu maštaju mnogi fudbalski klubovi širom Evrope. Sa velikim zadovoljsvom, Refleksija vam predstavlja prvotimca zlatne Zvezde – Slobodana Marovića. Dok otrkiva kojim je tokom išla njegova karijera, dok objašnjava osjećaj kada je Zvezda osvojila KEŠ-a i koji su to bili teži trenuci u njegovoj karijeri, izoštrimo čulo sluha, u ovom slučaju vida.
Prvo po livadama, sportskim igralištima, kasnije u Mornaru, čiji je stadion tada bio u drugom kraju grada. Tako je sve krenulo.
Vaša prva fudbalska lopta?
Moja prva fudbalska lopta, bila je baš ovdje, u Baru. Izgledalo je mnogo drugačije, sada izgleda mnogo bolje.Kada nešto voliš od malih nogu, onda to uđe u krv. Kao klincu to mi je bila samo igra, a kasnije vremenom dobija nove dimenzije, razmišljaš ozbiljnije. Prvo po livadama, sportskim igralištima, kasnije u Mornaru, čiji je stadion tada bio u drugom kraju grada. Tako je sve krenulo…
Fudbal, porodična tradicija?
Otac i brat su trenirali fudbal. Brat se kasnije bavio i trenerskim poslom, ovdje u Mornaru.
Vjerovali su u mene, i u to da tamo mogu nešto da uradim, i to je bila prava odluka. Sve to se pozitivno odrazilo.
Kao četrnaestogodišnji dječak prelazite u školu Zvezde. Kako pamtite taj period razdvajanja od porodice i prelasaka u novu sredinu?
Teško, težak period za mene. Htio sam da napredujem, da odem negdje. Ključ je bio u rukama mojih roditelja, oni su bili ti koji su odlučivali. Na sreću bili su pozitivni, široki i pustili su me da odem.Tek sada kao roditelji vidim koliko im je bilo teško da odluče da puste dijete 600 km daleko od kuće, u nepoznato. Vjerovali su u mene, i u to da tamo mogu nešto da uradim, i to je bila prava odluka. Sve to se pozitivno odrazilo. Njima mogu da zahvalim najviše u životu, i što se tiče karijere, i generalno svega.
Osijek, i prvi profesionalni ugovor. Koliko ste napredovali tamo?
Tamo sam puno napredovao. S’ obzirom na jaku konkurenciju u Zvezdi tada, morao sam da pođem da igram negdje da bih se dokazao. Sa 18 godina stiže i prvi profesionalni ugovor sa Osijekom. To je bio dobar potez, jer je Osijek tada bio prvoligaš. Imao sam ugovor dvije godine, ali sam se nakon godinu i po vratio, i potpisao ugovor sa Zvezdom.
Debitantski nastup za Zvezdu na evropskoj sceni, 1986 godine. Je li se u tom trenutku ostvario vas dječački san?
Prva zvanična utakmica na Evropskoj sceni u dresu Zvezde bila je sa Panatanaikosom. Kao klinac od 14 godina maštao sam da igram u prvom timu. Tada mi je bilo jako bitno to što sam se vratio iz Osjeka. Sa radom, trudom i kvalitetom, uspio sam u tome, i tada se svakako ostvario moj dječački san.
To je bilo strašan doček, nešto neponovljivo. Kolone ljudi od aerodroma do stadiona, a na stadionu 70 000.
Srijeda 29.maj 1991. godine. Crvena Zvezda je u finalu KES-a penalima savladala Olimpik Marsej. Vaš osjećaj u tom trenutku ?
Osjećaj je fantastičan, neponovljiv. Kada osvojiš nešto što je najznačajnije u tom sportu. Sreća, radost, nešto o čemu maštaju mnogi klinci, nešto o čemu maštaju hiljade fudbalera širom Evrope. Jedna velika stvar, u tom trenutku ni malo laka. Treba puno toga da se poklopi, prvenstveno je potreban kvalitet, kao u svakom sportu, sreća, a sreca prati hrabre. Ako je zasluziš, ona i dođe.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... YMVgRLo7IQ[/youtube]
Kako ste proslavili titulu?
U Italiji smo bili umorni, otišli smo brzo da spavamo. Poslije u Beogradu smo slavili. To je bilo strašan doček, nešto neponovljivo. Kolone ljudi od aerodroma do stadiona, a na stadionu 70 000. Kada osvojiš nešto tako značajno, nisi ni svjestan par dana, da se to nešto dogodilo.
Iste te godine, prvaci Svijeta?
Pobijedili 3:0. Sportski rečeno ‘Ubili smo ih’, bili kvalitetniji, bolji. To je ta naša generacija, bili smo mnogo jak tim.
Dolaze te ‘Crne godine’ rata, u Zvezdi rasprodaja?
Kraj ’91, pocetak ’92 u Zvezdi velika rasprodaja. Prvo je otišlo nas pet pet za redom, ostalo je 5-6 igrača, a novih pet došlo. Tada se nije moglo igrati u Jugoslaviji, u Beogradu konkretno, već su igrali u Mađarskoj, Rumuniji.
‘Sanjali” ste veće klubove, odbili Seltu i Lakorunju. Na kraju ipak Norceping?
Mislio sam da mogu da igram u nekom većem klubu kao na primjer Milan, Inter. Samo osvajanje KS (kupa šampiona) davalo mi je za pravo. Tu sam bio malo brz, nije imao ko da me savjetuje. Odbijem ova dva-tri, iako su bili dobri klubovi, i na kraju se pojavi Norceping. Otišao sam da ostanem na kratko, da pokušam da igram godinu-dvije, jer je ovje već bilo vrijeme rata i sankcija. Međutim to je tamo islo malo teže. Splet nekih okolnosiu. Ne žalim zbog toga.
Skroz drugačija kultura. Kada si normalan, korektan, kada se fino ponašaš i kada si profesionalac, boriš se i daješ sebe, onda te vole, dali bi ti sve živo.
Karijeru završavate u Kini. Možete li nam malo približiti njihovu kulturu?
U vrijeme kada sam ja dobio poziv, tada se već otvaralo Japan, Kina, Koreja, Zemlje Bliskog Istoka.Kina mi je ostala u prelijepoj uspomeni, skroz specifična zemlja. Bilo mi je fantastično. Voljeli su me, igrao sam dobro, bio sam ‘Bog’ mislim u tom smislu, kod navijača. Za dvije godine koliko sam bio tamo, prošao sam veci dio Kine. Skroz drugačija kultura. Kada si normalan, korektan, kada se fino ponašaš i kada si profesionalac, boriš se i daješ sebe, onda te vole, dali bi ti sve živo. Jako su dobri i gostoprimni. Kada nisi (bilo je i takvih slučajeva) znaju biti jako surovi. Oduševljen sam Kinom. Kao ‘svoj na svome’.
Uticaj Zvezdinih navijača, i bezrezervne podrške sa tribina?
Navijači su bili nas 12. igrač, pogotovo u tom periodu kada sam ja igrao. Gdje god da smo igrali, Marakana se naravno podrazumijeva, potom Tuzla, Rijeka, Ljubljana, uvjek su nam bili sjajna podrška. I to 70% naših navijača. To uvijek prati veliki klub. I dan danas je tako. Jedino je možda razlika što je to tada bilo ‘zdravije’ navijanje. Znači ne mislim manjim žarom, nego generalno danas skoro svi navijači prave te probleme. Zvezdini navijači su genijalni, sjajni. Zvezdini navijači su najbolji. Niko na ovim prostorima, a i šire ne može da napravi takvu atmosferu, tako kao oni. Volim navijače Zvezde!
Uvjek je tanka nit od sjaja do očaja. Ne samo u fudbalu nego u životu. Ako nemaš kontinuitet, i ako čovjek ne vodi računa, onda lako padaš na dno.
Zvezda nekada i sad?
Nažalost, velika je razlika. Prvenstveno u organizacionom smislu. Od početka do kraja. Od onih najmanjih, pa gore do vrha. Situacija je takva kakva jeste još i dok smo ja i Robi radili sa prvim timom. Velika dugovanja, treba to sve svesti na nulu. Jedna velika borba. Možemo samo da se nadamo da će biti bolje, jer kada sam ja igrao, a i prije mene, to je bilo drugačije. To je istina, to je tako. Veliki Klub kao sto je Zvezda sa vrha, sada je na dnu (u tom nekom organizacionom smislu) i u velikoj je krizi . Vidjećemo, možda ova nova garnitura nešto uradi.
Ako bi se pružila prilika da radite za neki klub iz CG, da li bi prihvatili, i koji bi to bio?
Kada bi se desilo prihvatio bih eventualno Budućnost. Klub koji ima renome, i tradiciju.
Slobodan u privatnom životu?
Porodičan čovjek. 25 godina sam u skladnom braku, imam troje djece. Dva sina i kćerku. Stariji je četvrta godina na Fakultetu dramskih umjetnosti, mlađi Fakultet za medije i komunikaciju, i kćerka osmi razred. Živim u Beogradu, osim što par mjeseci sezone budem u Sutomoru jer se bavim turizmom već deset godina. Malo se rekreiram, ljeti plivam, radim vježbe, istrčim. U Beogradu je već to druga priča, idem na Adu, na Košutnjak, tako održavam kondiciju.
Neka anegdota, sa putovanja?
Pade mi na pamet jedna situacija. Pitao sam se da li je i ovo moguće, jer to nisam znao. Kada sam bio u Kini, igrali smo protiv jednog kluba sa sjevera, skroz zabačen grad. Kada smo išli na trening, ja i i profesor Kinez, koji mi je bio prevodilac negdje oko 7, 8 prije utakmice, u međuvremenu razgledamo grad. Ja vidim restoran, na engleskom piše ‘dogmeat’pseće meso. Ja gledam i ne vjerujem.. Pitam ga: ‘Profesore, je li se ja varam, ili je ovo restoran psećeg mesa?’ On govori: Da, da. Kako profesore, je li moguće da jedete pseće meso. Mislim, ja sam znao da Kinezi jedu sve što gmiže, leti i svašta nešto. On normalno govori: ‘Da, da, da. To je super meso, prelijepo. Kupe ih kao male pse, onda ih gaje i hrane’ Objašnjava on mrtav-hladan. Ja sam se u tom trenutku frapirao.
‘Danas ne mogu da putujem, boli me glava’ A on meni kaže (vjerovatno je jedva čekao) ; E od sad, pa na dalje će da te boli i stomak i glava’
Voljela bih da za kraj ovog intervjua, podjelite neku priču sa nama.
Bilo je puno trenutaka u mojoj karijeri. I onih dobrih i loših. Izdvojiću jedan. Bila je ’88 godina. U klubu su se mijenjali treneri. Dok sam bio na pripremama reprezentacije, u istom tom periodu su bile i klubske pripreme. Nas dvojica, trojica reprezentativaca smo naknadno došli. Očekivao sam da ću kao reprezentativac, igrati bez obzira na konkurenciju koju imam. Ali u međuvremenu prva utakmica, pa druga, a mene nema. Kao reprezentativac dođeš, a nemaš privilegiju.
Kasnije s obzirom na loše rezultate (tada smo bili 14. na tabeli) njega su sklonili i tad je sve počelo ponovo da dolazi na svoje mjesto, naravno borbenošću, i igrom na dobrom nivou.
Konkurent igra obje. Povrijeđen kao i svaki sportista, istrpim to, vrijedno treniram i mislim da će sve doći na svoje mjesto. Treća utakmica, opet me nema na spisku. Ja ljut i kažem treneru ‘Danas ne mogu da putujem, boli me glava’ A on meni kaže (vjerovatno je jedva čekao) ; E od sad, pa na dalje će da te boli i stomak i glava’. Ja sam vidio koliko je sati i ne odem na utakmicu. Poslije me ono što bi se reklo, skroz sklonio, ničim izazvan i iznenada. Kao da je imao nešto protiv mene. Bilo je šikaniranja, kao u svakom sportu.To mi je bio možda jedan od težih trenutaka u karijeri. Kasnije s’obzirom na loše rezultate (tada smo bili 14. na tabeli) njega su sklonili i tad je sve počelo ponovo da dolazi na svoje mjesto, naravno borbenošću, i igrom na dobrom nivou.
Autor: Ivana Milović
http://refleksija.me/sport/fudbal/2013/ ... jet/17141/" onclick="window.open(this.href);return false;
''“Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience.”
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4FXziTIUovg#t=30[/youtube]
Nije zaboravio da daje golove... Mogao je napraviti mnogo bolju karijeru, jedan od retkih dugajlija sa toliko osecaja za fudbal. Mada ni ovako mu nije lose, igra vikendom sa klincima, a svake nedelje mu leze po 60 hiljada funti, i bar pljacka neke tamo Engleze za razliku od kapitena.
Nije zaboravio da daje golove... Mogao je napraviti mnogo bolju karijeru, jedan od retkih dugajlija sa toliko osecaja za fudbal. Mada ni ovako mu nije lose, igra vikendom sa klincima, a svake nedelje mu leze po 60 hiljada funti, i bar pljacka neke tamo Engleze za razliku od kapitena.
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Bio je povredjen zato sad igra s klincimaIl genio wrote:[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4FXziTIUovg#t=30[/youtube]
Nije zaboravio da daje golove... Mogao je napraviti mnogo bolju karijeru, jedan od retkih dugajlija sa toliko osecaja za fudbal. Mada ni ovako mu nije lose, igra vikendom sa klincima, a svake nedelje mu leze po 60 hiljada funti, i bar pljacka neke tamo Engleze za razliku od kapitena.
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Na danasnji dan pre 23 godine kreneuli smo u pohod na klempavog.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Wic3VvXMXFU[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Wic3VvXMXFU[/youtube]
-
Najdoski dr. Ilija
- Стара гарда
- Posts: 2983
- Joined: Sat Mar 16, 2013 4:37 pm
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
"Лажни Маестро"
http://www.mozzartsport.com/vesti/evand ... jeve-video
http://www.sportal.rs/news.php?news=109803
http://www.mozzartsport.com/vesti/evand ... jeve-video
http://www.sportal.rs/news.php?news=109803
И на небу том на које идем ја, сија моја Звезда Црвена!
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Ona ekipa Robijeva sa Ninetom, Pecnikom i jos nekim momcima odavde bi se prosetala ovom ligom...Potpisujem !!
I Borha juce dao gol..
Samo kad se setim Bucka i one recenice oko Borhe.. :povraca2:
I Borha juce dao gol..
Samo kad se setim Bucka i one recenice oko Borhe.. :povraca2:
"Odlazak Roberta Prosinečkog je najveća tragedija za naš klub od raspada Jugoslavije naovamo". Cort0 Maltese
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Евандро је морао да оде, имао је превисоку плату. Ето бар је дошао Милијаш прекаљени интернационалац, за доста мању плату. А Евандру ништа не морамо да исплатимо за раскид уговора.
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
SREDA 25.09.2013. | 13:32
Dekijev oproštaj 11. oktobra
IZVOR. FSS.RS
Legenda srpskog fudbala Dejan Stanković odigraće protiv Japana 11. oktobra 2013. godine u Novom Sadu svoj oproštajni meč u dresu reprezentacije Srbije.
Time će Stanković postati rekorder po broju odigranih utakmica u istoriji za reprezentaciju naše zemlje, jer će mu to biti 103. meč u najdražem dresu.
U ovom trenutku, Savo Milošević i Dejan Stanković imaju odigrane po 102 utakmice za reprezentaciju.
Milošević je svoju 102. utakmicu odigrao protiv Bugarske 19. novembra 2008. godine u Beogradu, a Stanković ga je sustigao 11. oktobra 2011. godine u Mariboru protiv Slovenije. Ispostaviće se da će tačno dve godine kasnije - 11. oktobra 2013, zauzeti prvo mesto na večnoj listi.
Dejan Stanković, nekadašnji igrač Crvene zvezde, Lacija i Intera, debitovao je u dresu reprezentacije tadašnje SR Jugoslavije na prijateljskoj utakmici protiv Južne Koreje u Beogradu 22. aprila 1998. Tom prilikom je postigao dva gola, a u dosadašnjoj reprezentativnoj karijeri 15 puta se upisivao u strelce. Zanimljivo je da je prvu i da će rekordnu, oproštajnu utakmicu odigrati protiv azijske selekcije - Južne Koreje i Japana.
U međuvremenu, Stanković je mesto u istoriji zauzeo i kao jedini igrač naše zemlje koji je učestvovao na tri svetska prvenstva - 1998. u Francuskoj, 2006. u Nemačkoj i 2010. u Južnoj Africi. Pored toga, bio je učesnik i Prvenstva Evrope 2000. u Belgiji i Holandiji.
Fudbalski savez Srbije i selektor "A" reprezentacije Siniša Mihajlović su odlučili da predstojeću značajnu prijateljsku utakmicu protiv Japana, koja će na Stadionu "Karađorđe" biti odigrana 11. oktobra sa početkom u 17.30 sati, iskoriste i za ukazivanje dužnog poštovanja ka dugogodišnjem kapitenu i jednom od simbola reprezentacije. FS Srbije će narednih dana obavestiti javnost o svečanosti koja će tom prilikom biti upriličena na novosadskom stadionu.
Protivnik selekcije Srbije biće jedna od najboljih azijskih reprezentacija, koja je pod vođstvom selektora Alberta Zakeronija izborila plasman na Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu. U poslednjem prijateljskom odmeravanju snaga, 7. aprila 2010. u Osaki, Srbija je pobedila Japan rezultatom 3:0.
FS Srbije je za naredni meč, u želji da izabranici selektora Siniše Mihajlovića imaju što bolju podršku, kao i sa namerom da tribine Stadiona "Karađorđe" budu ispunjene do poslednjeg mesta na danu oproštaja Dejana Stankovića od dresa "orlova", odredio popularne cene ulaznica, a one su: Sever i Jug: 300 dinara, Istog: 600 dinara, Zapad: 800 dinara.
Bravo Deki care, dolazimo !!!!!!!
Dekijev oproštaj 11. oktobra
IZVOR. FSS.RS
Legenda srpskog fudbala Dejan Stanković odigraće protiv Japana 11. oktobra 2013. godine u Novom Sadu svoj oproštajni meč u dresu reprezentacije Srbije.
Time će Stanković postati rekorder po broju odigranih utakmica u istoriji za reprezentaciju naše zemlje, jer će mu to biti 103. meč u najdražem dresu.
U ovom trenutku, Savo Milošević i Dejan Stanković imaju odigrane po 102 utakmice za reprezentaciju.
Milošević je svoju 102. utakmicu odigrao protiv Bugarske 19. novembra 2008. godine u Beogradu, a Stanković ga je sustigao 11. oktobra 2011. godine u Mariboru protiv Slovenije. Ispostaviće se da će tačno dve godine kasnije - 11. oktobra 2013, zauzeti prvo mesto na večnoj listi.
Dejan Stanković, nekadašnji igrač Crvene zvezde, Lacija i Intera, debitovao je u dresu reprezentacije tadašnje SR Jugoslavije na prijateljskoj utakmici protiv Južne Koreje u Beogradu 22. aprila 1998. Tom prilikom je postigao dva gola, a u dosadašnjoj reprezentativnoj karijeri 15 puta se upisivao u strelce. Zanimljivo je da je prvu i da će rekordnu, oproštajnu utakmicu odigrati protiv azijske selekcije - Južne Koreje i Japana.
U međuvremenu, Stanković je mesto u istoriji zauzeo i kao jedini igrač naše zemlje koji je učestvovao na tri svetska prvenstva - 1998. u Francuskoj, 2006. u Nemačkoj i 2010. u Južnoj Africi. Pored toga, bio je učesnik i Prvenstva Evrope 2000. u Belgiji i Holandiji.
Fudbalski savez Srbije i selektor "A" reprezentacije Siniša Mihajlović su odlučili da predstojeću značajnu prijateljsku utakmicu protiv Japana, koja će na Stadionu "Karađorđe" biti odigrana 11. oktobra sa početkom u 17.30 sati, iskoriste i za ukazivanje dužnog poštovanja ka dugogodišnjem kapitenu i jednom od simbola reprezentacije. FS Srbije će narednih dana obavestiti javnost o svečanosti koja će tom prilikom biti upriličena na novosadskom stadionu.
Protivnik selekcije Srbije biće jedna od najboljih azijskih reprezentacija, koja je pod vođstvom selektora Alberta Zakeronija izborila plasman na Svetsko prvenstvo 2014. godine u Brazilu. U poslednjem prijateljskom odmeravanju snaga, 7. aprila 2010. u Osaki, Srbija je pobedila Japan rezultatom 3:0.
FS Srbije je za naredni meč, u želji da izabranici selektora Siniše Mihajlovića imaju što bolju podršku, kao i sa namerom da tribine Stadiona "Karađorđe" budu ispunjene do poslednjeg mesta na danu oproštaja Dejana Stankovića od dresa "orlova", odredio popularne cene ulaznica, a one su: Sever i Jug: 300 dinara, Istog: 600 dinara, Zapad: 800 dinara.
Bravo Deki care, dolazimo !!!!!!!
"Mladenović vara Liveranija !"
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Безбезе ми је што се Савез уплео. Погани створови.
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Ni ja ih ne volim, ali ne vidim šta su ovde pogrešno uradili ? Dobro je da su se setili da organizuju Dekiju oproštajnu utakmicu. I cene ulaznica su korektne.
"Mladenović vara Liveranija !"
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Једноставно ми се гади све у шта умешају прсте.
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
А мени се гади што Станковићу организују опроштај у НС! 
РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ.
Dennis Rodman: "Ako će igrati Ristić, Jović, Grujić... nije strašno ni da smo 12. na tabeli. Ako će igrati ...... menadžerska TSL sredstva profita, onda svejedno jesmo li šampioni..."
Dennis Rodman: "Ako će igrati Ristić, Jović, Grujić... nije strašno ni da smo 12. na tabeli. Ako će igrati ...... menadžerska TSL sredstva profita, onda svejedno jesmo li šampioni..."
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Koliko sam razumeo to je oprostaj od reprezentacije,da postane rekorder! Valjda ce se setiti da organizuju utakmicu s interom!Либурнија wrote:А мени се гади што Станковићу организују опроштај у НС!
-
crazynorth75
- Чак и када коса ми оседи
- Posts: 9683
- Joined: Sat Mar 16, 2013 1:18 pm
Re: "Весело нам с тобом некад беше" - бивши играчи и тренери
Mojes: Vidić je najbolji štoper sa kojim sam ikada radio!
28 septembar 2013 | 14:08(1) Twitter
Menadžer Mančester junajteda Dejvid Mojes zatražiće od uprave kluba da srpskom internacionalcu Nemanji Vidiću ponudi novi ugovor. Kako prenosi Dejli mejl, kapitenu će narednih dana biti ponuđeno da produži saradnju koja se završava u junu 2014. godine.
- Rio Ferdinand i Nemanja su najbolje štoperi. Vidić je verovatno i najbolji centralni bek sa kojim sam imao priliku da radim. Stvarno je dobar. Ako izuzmemo meč sa Mančester sitijem, teško ćemo naći neku njihovu grešku u ranijim duelima. Nije on star i siguran sam da će direktori razmotriti situaciju u vezi ugovora - poručio je Mojes.
28 septembar 2013 | 14:08(1) Twitter
Menadžer Mančester junajteda Dejvid Mojes zatražiće od uprave kluba da srpskom internacionalcu Nemanji Vidiću ponudi novi ugovor. Kako prenosi Dejli mejl, kapitenu će narednih dana biti ponuđeno da produži saradnju koja se završava u junu 2014. godine.
- Rio Ferdinand i Nemanja su najbolje štoperi. Vidić je verovatno i najbolji centralni bek sa kojim sam imao priliku da radim. Stvarno je dobar. Ako izuzmemo meč sa Mančester sitijem, teško ćemo naći neku njihovu grešku u ranijim duelima. Nije on star i siguran sam da će direktori razmotriti situaciju u vezi ugovora - poručio je Mojes.
''“Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience.”