Приватизација ФК Црвена звезда?

[Либурнија]

Звезда опкољена имањима Мишковића, Јањушевића и Антеља

С Партизановим стадионом је исто као и са сплитским Пољудом – оба су грађена заједничким новцем бивше државе и на оба данас полаже право свих шест некадашњих република. Оба стадиона могу да буду у сукцесији…



Приватизација у нашем спорту има смисла уколико се говори о пројекту на дуге стазе, али од скоре приватизације нема ништа. Не само због тога што мора да се испуни „хиљаду предуслова” – како нам је казао један од оних који су писали закон – већ и зато што се још не зна одговор на кључно питање: шта се то приватизује?

Шта рецимо, Црвена звезда, са дугом који премашује 50 милиона евра и с више од десет хипотека на стадион смештен на државном земљишту, може да понуди потенцијалном купцу? Или, како Партизанов положај објашњава један познати аналитичар из Хрватске, који је желео да остане анониман: „С Партизановим стадионом је исто као и са сплитским Пољудом – оба су грађена заједничким новцем бивше државе и на оба данас полаже право свих шест некадашњих република. Оба стадиона могу да буду у сукцесији…”

Хајдук је на ивици банкрота и преговара са својим потенцијалним власницима из Америке, који су, наводно, спремни да издвоје 40 милиона долара. То је епилог државне интервенције у хрватском фудбалу: ватрени навијач Хајдука Иво Санадер је пре пет година, као премијер Хрватске, променио закон само да пи спасао сплитске „биле”. И видимо како их је спасао…

Писали смо већ да је шест од десет хиљада српских клубова, у свим спортовима, прекршило закон кад није у року евидентирало своју имовину. Тај рок је истекао пре годину дана, а држава није угасила клубове који су прекршили закон, што је, како су неки упозоравали – била грешка. И ту се, заправо, зачиње проблем о приватизацији у нашем спорту, јер нико не може прецизно да одговори шта је на продају.

Једина „опипљива” карта на коју би Партизан и Црвена звезда могли тренутно да играју јесу њихова имена, традиција и „капитал” у играчима (све то је варљиво…). Када би их држава, рецимо, третирала као „Симпо”, прича о приватизацији и не би морала да се потеже. Једноставно, држава би могла сваког тренутка да пред „вечите” ривале изнесе питање њихових дугова према њој, почев од струје и воде, па све до пореза. И да тако кроз процес „симпоизације” загосподари и клубовима.

Прича о приватизацији је увек и прича о земљишту и ту је заправо главна цака. Садашњих 16 фудбалских суперлигаша се налази на укупно близу 100 хектара, али пошто по закону „онај ко има кућу користи парцелу на којој се налази”, малтене сви они су само корисници градског или републичког грађевинског земљишта. А по закону није могућа пренамена објеката и земљишта на којима се налазе.

Тако је и један од најбогатијих људи Велике Британије ударио у зид кад је пре 18 година, за време ембарга, дошао у Београд да би купио Црвену звезду. Кад су му објаснили да је Звезда подстанар на државном земљишту, дошао је до закључка да је она „бесправно саградила стадион”! Питао је затим своје домаћине да ли је све то што је видео – а обишао је цео комплекс око стадиона – Звездино или није, али није добио конкретан одговор. Окренуо се и отишао назад – кући.



Звезда се данас простире на 16,2 хектара, а не тако давно имала је око седам хектара више. Продата су три дела од те парцеле, а купила су их тројица бизнисмена који су једно време, због других ствари, провелa иза решетака. Мирослав Мишковић је узео део код Аутокоманде, супротни крак је откинуо Ђорђо Антељ, док се између северне и источне трибине угурао Зоран Јањушевић. Кад смо недавно питали једног од оних који су у Звезди провели дуже од пола свог радног века, да прокоментарише то што се она налази у „сендвичу Мишковића и Антеља”, он је само констатовао:

„Када се погледа распоред парцела које су продате, правилније је да се каже да је Звезда у орбучу Мишковића, Антеља и Јањушевића”.

Партизанов стадион је укњижен на истоимено спортско друштво чији генерални секретар Милан Обућина је недавно, на округлом столу у Министарству омладине и спорта, казао да ће то друштво морати на суд са војском. „Политика” је још пре неколико недеља писала војсци, у покушају да сазна око чега се води спор, али до данас није добила договор. Како су нам рекли у Фудбалском савезу Србије, за разлику од „Маракане”, Партизанов стадион нема употребну дозволу, као и већина стадиона у Суперлиги!

Закон не дозвољава да удружење грађана (сви клубови изузев Чукаричког) пређе у привредно друштво, али удружење грађана може да оснује привредно друштво, као што је случај са европским прваком Бајерном чији је фудбалски клуб професионализован. Покушај да се Црвена звезда пре пет година устроји по угледу на Барселону, да хиљаде чланова клуба плаћају чланарину од неколико стотина до десетина хиљада евра (више категорија чланова које имају различиту моћ), није прошла. Навијачи су утерали страх у кости управи речима: „Ко сте ви да продајете наш клуб”!

Црвена звезда и Партизан су се претходних дана изјаснили. Кажу да је приватизација добродошла. Вероватно свесни да ће на њу морати да се попричека. Њихов покушај да се нађу у закону као „клубови од националног интереса” није прошао, а неки су то протумачили као јасну поруку владе да није заинтересована да враћа њихове дугове.

На први поглед, и мањи клубови су с радошћу дочекали апел првог потпредседника Владе Александра Вучића који је затражио да се српски фудбал под хитно приватизује. Председник крагујевачког Радничког Миленко Марјановић каже да је приватизација пожељна, али упозорава:

„Нема приватизације уколико се, под један, не дефинишу услови под којима неко може да купи клуб и да се, затим, обавеже да ће се уговор раскинути на његову штету ако клуб не буде добро пословао. Приватизација у спорту мора да буде сасвим супротна од приватизације у привреди која је била на штету радника, па и државе”.

Крагујевчани, као и већина од 16 суперлигаша, живи на градском грађевинском земљишту и игра на градском стадиону (Чика Дача). Као подстанари свесни су да повремено и неки други имају приоритет, као ових дана естрадна звезда Цеца. Срећом по клуб, организатори су донели специјалну подлогу из иностранства па трен неће бити толико оштећен.

Председник нишког Радничког Дарко Булатовић наглашава да је „приватизација вероватно једино решење за спорт у Србији”:

– Верујемо да ће Звезда и Партизан бити први у томе и да ћемо на основу њихових искустава и ми остали сагледавати своје могућности за такав корак. То би сигурно донело бољитак и у инфраструктури и такмичарским резултатима.

Спортски директор Вождовца Зоран Перић каже да је он одавно за приватизацију:

„То је једини начин да се рационално послује. Био сам 30 година у Црвеној звезди и знам да смо у време кад је била европски и светски првак имали 73 запослена, а сада, са три пута више људи, видимо докле је стигла. Звезда је као на траци мењала кадрове који су имали баснословна примања и за то нико није одговарао. Вождовац је први у реду за приватизацију”.

Генерални секретар ужичке Слободе Предраг Витић износи своје лично мишљење пошто се клуб још није изјаснио:

„Подржавам приватизацију и мислим да је она добра и за Слободу. Треба да се зна ко је газда у клубу, јер градски и државни буџети не могу више ово да поднесу”.

Александар Милетић

[Rajko]

Делије ни по коју цену неће дозволити приватизацију. То ће вечерас јасно и показати, што нас доводи у незавидну ситуацију. Биће овде свашта.

[Либурнија]

То је легитиман став. Питање на које се мора дати одговор јесте шта је алтернатива. Ако ако се зна шта се неће али се мора знати и рећи шта се хоће. Ово шта се и како досада радило не може више, то је јасно као дан.

[Rajko]

Па зар ми који смо једини који можемо да кажемо да је ЗВЕЗДА НАША да дозволимо неком Жики или Мики да он приватизује НАШЕ?! Неће то тако лако ићи, није нас мало преко којих би то требало да прође, политичари су данас на власти сутра нису и нико неће моћи да злоупотреби свој утицај и положај за тако нешто! Али се слажем да треба да се објави мало званичније оно што Делије мисле да би сви знали наш став. То ће се догодити оног тренутка када се заврши стручна анализа свих модела приватизације који постоје у свету, тако да наш став буде поткрепљен чињеницама. Свима нама је јасно да је ово сада лоше али то не значи да ће нас превеслати као гомилу државних предузећа да нас продају буд зашто па шта нам Бог да после. То неће моћи, Звезда није ни Телеком ни Јат нити неко друго предузеће за које је лако превеслати погубљене Србе, за Звезду има ко да гине. Оног тренутка када би Црвену Звезду неко купио за ХY евра, тог тренутка бисмо могли да направимо комеморацију, рођена 4. марта 1945. године, умрла тога дана и да жалимо. Е па неће то баш тако ићи.

Ово је пост једног од "важнијих" са делије.нет. Можда се на крају некако и прогура приватизација, али ове приче да ће то бити до краја године...нема шансе.

[Либурнија]

Ја из овога видим да постоји намјера да се и од стране навијачке групе простудирају сви модели приватизације што је дефакто дио јавне расправе. То је свакако позитивно и пријеко потребно.

[ajkula]

tako su se i u mancesteru bunili kad su dosli glajzeri.

[Трапа]

Није Звезда ни јат ни телеком, ал ако држава одлучи да сутра заврне све славине пуштене у фкцз, наш фк ће у истом тренутку бити мртав. Ако су наумили да нас продају, то ће урадити милом или силом.

Пажњу и борбу треба усмерити на то да нас не продају испод цене и да не разграбе то што остане кад се намире повериоци. Треба се борити за тих +20 милиона, а не против приватизације.

[Najdoski dr. Ilija]

Мало је дискутабилно ово НАШЕ!

[crazynorth75]

Није Звезда ни јат ни телеком, ал ако држава одлучи да сутра заврне све славине пуштене у фкцз, наш фк ће у истом тренутку бити мртав. Ако су наумили да нас продају, то ће урадити милом или силом.

Пажњу и борбу треба усмерити на то да нас не продају испод цене и да не разграбе то што остане кад се намире повериоци. Треба се борити за тих +20 милиона, а не против приватизације.

Bravo, upravo ovo je poenta, a ne neke isprazne demagoške priče...

[garnett]

sto ludi andjus rece, jel se ovde prodaju hektari ili zvezda?
drugo, jako je opasno to sto se navijaci dosta toga pitaju, a pod navijaci missim na ono u najmunju ruku sumnjivo jezgro...
trece, i pored toga, ako se resi da se zvezda privatizuje, ona ce se i privatizovati, tj nace se zajednicki jezik, da ne kazem bice podmiceni...

[dacha od bosne]

Па зар ми који смо једини који можемо да кажемо да је ЗВЕЗДА НАША да дозволимо неком Жики или Мики да он приватизује НАШЕ?!

Znači, Zvezda je već privatizovana. Molim lijepo, o čemu mi ovdje diskutujemo???

[Либурнија]

И опет једна дискусија оде у ћорсокак гађања навијачке групе јајима и парадајзом. Но, ваљда мора тако.

Најбитније што је тај неки лик написао, ако то уопште може да се узима као неки званични став, јесте да ће се одредити према проблему приватизације када се проуче и размотре разни модели приватизације што је свакако добро и није априори одбијање привазитације. Не желе да Звезда буде превеслана као многа друга предузеће и не видим шта то лоше видите у томе? Па ваљда то сви прижељкујемо? Између редова може и да се наслути да су против енглеског модела приватизације гдје један власник купи све и ћао.

Међутим, иако су таква размишљања сасвим легитимна и добрим дијелом и прихватљива, о њима је тешко дискутовати пошто дотична размишљања долазе од "озлоглашене" навијачке групе. А то је суштина наравно, није суштина шта би било најбоље за клуб.

[dacha od bosne]

Buraz moj, ti znaš šta meni smeta, a to je bilo čije svojatanje Zvezde. Meni je lično nebitno da li ono dolazi sa severa, istoka ili zapada, da li dolazi od Robija, Čovića ili Vučića, ovog ili onog foruma. Moj lični problem je što Zvezda više nije iznad svega i svakoga. Kada se ta krilatica vrati među sve nas, onda će čitava priča biti dijametralno suprotna od ove.
Do tada će, nažalost, postojati sve ove tenzije i svako će pokušavati da dokaže svoje stanovište ne gledajući da se pri tome i sam donekle (u manjoj ili većoj mjeri) valja u blatu (ovo se odnosi i na mene, kao i na sve ostale).

[Najdoski dr. Ilija]

Међутим, иако су таква размишљања сасвим легитимна и добрим дијелом и прихватљива, о њима је тешко дискутовати пошто дотична размишљања долазе од "озлоглашене" навијачке групе. А то је суштина наравно, није суштина шта би било најбоље за клуб.

Наравно да свако има право на своје мишљење па тако и навијачка група али то незначи и да је то најбоље и једино прихватљиво.
Поента је што Дача рече у својатању.
А ја и даље верујем да се, нажалост, када дође то време, навијачи, са које год трибине били, неће питати ништа!

[Timotije]

tako su se i u mancesteru bunili kad su dosli glajzeri.

Ima jedna velika razlika - Glejzeri su kupili Mančester od drugih deoničara. Radi se o sistemu koji je uhodan godinama i gde se klubovi (firme) privatizuju da bi se na njima zarađivalo od delatnosti kojom se bave, a ne od prodaje zemljišta ili mašina u staro gvožđe, ili zaduživanja na ime preduzeća kako bi se uzele pare, firma oterala u stečaj, a dug se ne vraćao, što je slučaj sa velikim brojem privatizacija u Srbiji.

Ko je odgovarao za do sada neuspešne privatizacije u privredi? Pri tom ne pričam o preduzećima koja su bila klinički mrtva i pre toga, već o onim koja su uspešno poslovala ili bila na ivici, a privatizacijom su potpuno uništena na neki od načina koje sam prethodno naveo.

Podsetiću samo na poražavajuće podatke: od oko 2.400 privatizovanih preduzeća u Srbiji, kod oko 640 privatizacija je poništena. Broj onih koja su posle prodaje otišla u stečaj ili likvidaciju ne zna ni sama Agencija za privatizaciju (ili neće da objavi). Nezvanične procene govore o čak 20-30 odsto onih koja su potpuno ugašena.

Društvena preduzeća su 2002. godine zapošljavala oko 680.000 radnika, danas ih u privatizovanim firmama radi oko 286.000 radnika. Činjenica je da je tu bilo preduzeća koja su bila predimenzionirana, koja su bila u neproglašenom stečaju, ali bilo je dosta i onih koja su mogla da se ožive sa malim ulaganjima.

U privatizacijama u Srbiji dva najčešća razloga za raskid privatizacije su neplaćanje rata (38%) i ono što nas treba posebno da brine, neodržavanje kontinuiteta poslovanja i nepoštovanje socijalnog programa (37 %)

Da li će neko ko gurne Zvezdu (i ostale klubove) u privatizaciju na prečac odgovarati ako se nešto slično ponovi? Naravno da neće. Šta nam govori da bi ovakva situacija mogla da se ponovi? Neuređen sistem u sportu, bez jasnih pravila, bez jasne mogućnosti profita od zakonitog načina poslovanja, veliki dugovi i nelikvidnost.

Da li sam protiv privatizacija? Ne, uopšteno govoreći, ali jesam u ovom trenutku i sa ovakvim stanjem.

Šta je rešenje? Postoje dve opcije. Prva je srediti sistem u srpskom fudbalu, preispitati poslovanje u proteklih dvadesetak godina, rasterati sve pijavice i kriminalce koji su se nakotili i de facto upravljaju našim klubovima. Dugove otpisati i eventualno ih naplatiti kroz imovinu onih koji su ih namerno napravili zarad uništavanja klubova.

Sa tako zdravim sistemom dati klubovima šansu da prođu više ciklusa takmičenja, kako bi mogli da stanu na zdrave noge, pa tek onda razmišljati o klasičnoj privatizaciji, u smislu prodaje pojedinačnim vlasnicima. Zašto je to važno? To je jedini način da vlasnici klubova postanu pravi investitori koji profit vide u bavljenju fudbalom, a ne špekulanti koji bi na brzinu da zarade od zemljišta ili imovine.

Druga opcija je sve ovo, osim privatizacije prodajom, već uspostavljanje sistema kolektivnog vlasništva kakav postoji u Nemačkoj ili Španiji. Moguć je i mešoviti sistem.