Након паузе у првенству, у којој се српски фудбал практично опростио од још једног великог такмичења, весели караван звани ЈСЛ наставља свој пут и враћа се својим радним задацима као да ништа није ни било. А зашто и не би када је већини актера баш лијепо?!
Један од актера који баш и не ужива у овом веселом друштву је наш мучени клуб све са нама испаћеним навијачима залуђеницима. Налазимо се сви опет на старом мјесту широм трибина храма фудбала у Љутице Богдана 1а вођени надом да ће прољећно сунце донијети неки нови мирис и полет, да ће Звезда коначно заиграти ФУДБАЛ и да ће ово коначно бити почетак почетка васкрсења Звезде послије вишегодишње голготе. Као да нам није било доста свих других мука, шлаг на торту ударила је особа која је обитавала на нашој клупи задњих 7 мјесеци успјевши да за то вријеме убије у Звезди оно мало фудбала што га је играла, а нас навијаче да убије у појам задржавши на крају и неке, који спадају у вишедеценијски стадионски инвентар, подаље од стадиона.
Спортски директор је био вриједан и довео нам на клупу новог мештра од кухиње, господина из Португала што се вика Рикардо Са Пинто. Господин долази из земље гдје се одувијек играо, и за разлику од Србије, још увијек игра добар и племенит фудбал. Задње радно мјесто било му је у Спортингу из Лисабона гдје је добио отказ послије дебакла против мађарског Видеотона. Но добро, луксуз би био да се ми у нашој ситуацији типа "дај шта даш" бавимо разлозима отказа новог тренера у великану португалског фудбала. Први стидљиви гласови са тренинга тима јављају да се тренира опет фудбал, кретња, пас, пријем лопте, грађење, ударци на гол у ситуацијма један на један. И тако, нови тренер је засукао рукаве и не мрзи га да са професионалном прволигашком екипом која је некада харала старим континентом, отвори буквар и учи азбуку.
У суботу је, значи, нови почетак, нова срећа, нова стрепња, нова нада...као и обично, навикли смо на то, зар не?! Далеко је то од еуфорије пред прву званичну утакмицу Робијеву на нашој клупи али се у ваздуху осјећа нека тензија, нека притајена нада. Противник...ето дошло је вријеме да се морамо и противницима бавити када играмо на Маракани. Па добро, противник је екипа Радничког из Крагујевца која нам је проше сезоне однијела са Маракане 2 бода изједначивши након корнера у надокнадном времену. Јесенас, под палицом претходног тренера, добили смо их у Крагујевцу 3-0, много теже но што то резултат говори. Дуго смо водили 1-0 а онда је њима искључен један па други играч и ту смо онда затворили утакмицу убједљиво. Екипа је то која се не склања и која против Звезде увијек даје све од себе као да је финале ЛШ. Тако и треба, нека увијек играју тако и нема проблема. А за остало требало би да се побрине Звезда вођена старом фудбалском узречицом и истином да "противник увијек игра онолико колико му дозволиш". Ах, да, нема нам Касалице и Џонија Петковића...кога нема без њега се мора а и нек се одморе мало.
Е па браћо цигани, не морам вам ништа говорити, знате шта вам је чинити у суботу...
НЕМА ВЕЛИКЕ ЗВЕЗДЕ БЕЗ ПУНЕ МАРАКАНЕ! СВИ НА СТАДИОН!
Mada ja vjerujem da će Sa Pintov debi i premijera, nadamo se, bar malo drugačije Zvezde privući solidan broj gledalaca.
Уписаћу те ја на свој конто, да и ја мало поправим салдо. 
