Autor: Pavković M.
Kada se svojim dugogodišnjim radom i autorskom emisijom o košarci na maloj televiziji istaknete u zemlji gde je Kraljica igara sport broj jedan, onda je jasno da imate kvalitet. Jasno je i da njegove reči ne ostavljaju nikoga ravnodušnim, te da je zbog svojih stavova vrlo često bio izložen pritiscima i kritici. Ekipa našeg portala imala je čast i zadovoljstvo da porazgovara sa gospodinom Vladanom Tegeltijom. Tema razgovora bile su košarkaške aktuelnosti u Srbiji i regionu, odnos dva najveća srpska kluba, odnos gospodina Tegeltije prema Crvenoj zvezdi i Nebojši Čoviću, ali i druge zanimljive teme.
Zašto baš košarka od svih sportova?
Voleo sam košarku. Počeo sam da igram tu u kraju. Posle sam igrao u Partizanu, došao do kadeta, ali nisam bio dovoljno dobar. Da ne bude ona klasična priča ''povredio sam koleno''. Potom sam prešao u Mladost iz Zemuna, igrao tamo u srpskoj ligi, ali se nisam zadovoljavao time. Ipak to nije bilo dovoljno, pa sam se okrenuo fakultetu. Posle vojske je to bilo i definitivno. Nisam imao kvalitet za nešto više i to je to.
Kako je tekao tvoj put od košarke do novinarstva?
Sasvim slučajno. Završio sam Ekonomski fakultet, marketing u sportu, '93. godine. Te godine mi je umro otac. Tada je bilo pravilo da se deca umrlih radnika zaposle. Ja sam radio pripravnički staž u fabrici Zmaj kao ekonomista, ali me to nije privlačilo. Istovremeno je bila u Sportu škola novinarstva koju je držao Marko Marković. Posle dva časa su mi rekli da, s obzirom da imam fakultet, počnem odmah da radim u Sportu. Miloš Topalović je radio sa mnom na Studiju B. Tada se pokretao SOS kanal, kao drugi kanal Studija B. Počeo sam tako i ostao tu. Ništa spektakularno.
Ti si imao autorsku emisiju 90-ih godina, kada niko nije na taj način pratio košarku?
Počeo sam 22. maja 1995. godine. Prvi gost mi je bio Željko Obradović. Tadašnji urednik sportske redakcije mi je rekao da dovedem Željka Obradovića, da ćemo biti na početku emisije prve večeri. Željko je tada bio pomoćni trener u reprezentaciji i najbolji trener u Evropi, pošto je sa Realom postao evropski prvak. Jedan segment u emisiji je bio moj. Stavili mi bubicu, mislio sam da se čuje koliko mi srce udara. Velika je sreća bila da smo bili prvaci te '95. godine, pa su tu napravljeni neki materijali koji su mene probili. U sportskom novinarstvu mnogo zavisi od uspeha ekipe koju pratiš. To je splet srećnih okolnosti, moje mladosti i entuzijazma. Tada smo slali kasete avionom. Dođeš na aerodrom, pa moliš nekoga da to odnese za Beograd. Na Surčinu neko čeka, pa nosi to u Studio B. Mnogo je tu bilo srećnih okolnosti.
Na šta si najviše ponosan u dosadašnjem toku karijere? Šta smatraš svojim najvećim uspehom?
Najveći uspeh je što na maloj televiziji, u terminu kakav jeste, te gledaju čak i oni koji te ne vole, koji tvrde da ne gledaju, a znaju sve o čemu se govori u emisiji. Pored toga, naravno, prijateljstvo sa istinskim legendama naše košarke, Bodirogom, Đorđevićem, Danilovićem, Sašom Obradovićem, Milanom Gurovićem, Peđom Stojakovićem... da ih ne nabrajam sve.
Hajde da krenemo sa Crvenom zvezdom. Kako ti Zvezda izgleda ove sezone?
Nebojša Čović je pogodio trenera. Tomić se pokazao kao odlično rešenje. Napravio je kvalitetniju ekipu sa manje novca nego prošle godine. Mnogiima smetaju njegove konferencije za medije, meni ne, naprotiv. Više volim takve ljude koji kažu direktno šta misle. Zovu ga ''Mali Duda''. Vidi se da je od Dude Ivkovića pokupio dosta stvari u ophođenju. Mislim da Zvezda igra odlično. Može Tomić da priča kako se takvim ocenama nabija pritisak, ali ova ekipa je napravljena da se vrati u Evroligu. Cilj je, dakle, Evroliga. Tu su Budućnost i Cedevita, ali oni nisu pogodili strance. Suština je danas u košarci na ovim prostorima postala da pogodiš strance. Budućnost to nije uradila, kao ni Cedevita, ni Partizan. Smatram da Zvezda može i do finala Evrokupa. Pa Zvezda je dobijala Uniks, Unikahu, Valensiju, Lokomotivu... na dve utakmice ne vidim da je problem parirati takvim ekipama. Sad će reći neko da im nabijam pritisak. Da sam rekao drugačije onda bi rekli da potcenjujem ekipu. Ta priča oko pritiska mi je smešna. Misliš da Perperoglu, Beron i ostali stranci čitaju medije? Da im se tako nabija pritisak? To je zaista smešno.
Tu su i društvene mreže. Može li recimo da se tumači kao pritisak sve ovo što se piše i priča o Filipu Čoviću?
To je to prokletstvo kad ti je otac poznat. Meni kažu ''ti braniš Filipa Čovića zato što si grobar i znaš da on nije dobar za Zvezdu''. Takva je bila priča i za Alimpijevića. Evo sada pogledajte na primeru Budućnosti koliko je teško pobediti u Evroligi. Bilo je tu propusta i problema, ali da je Feldin pogodio ono u Podgorici ili da je Lesor zakucao, drugačija bi priča bila danas. Filipa Čovića svi gledaju kroz oca. Ja imam decu i ne bi nikada voleo da ispaštaju zbog mene. Filipa su napali da je kriv za poraz od Breše. Čovek je igrao tri minuta i pedeset sekundi. Čak i da je napravio kontraritam, šta su drugi radili ostalih 36 minuta? Nije u redu da se drugi kriju iza Filipa Čovića.
Misliš li da on ima kvaliteta za Zvezdu?
Za tu ulogu koju ima, on je sasvim u redu. Govore ljudi da treba neki jači plej. Jači plej ne bi došao da igra devet ili deset minuta po utakmici. Drugo, jači plej i košta. Nije Tomić takav kao što ljudi misle. Naučio je on od velikih trenera kako se radi. Iskreno, ne vidim ko Zvezdu može da skine sa prve pozicije posle svih ovih rezultata u ABA ligi. Teško Zvezda može do kraja da izgubi tri utakmice. Uz onu pobedu u Podgorici, teško će neko Zvezdi preuzeti prvo mesto.
Da li smatraš greškom Zvezde što u prethodnom periodu nije imala sluha da istrpi trenera i neke igrače?
To je taj pritisak. Nije pritisak kad pohvališ trenera, nego kad kažeš da Čović drži trenera zato što može da utiče na njega.
Da li je sada i u Partizanu slična situacija?
Partizan jeste čekao Duleta, ali sada je drugačija situacija. Ovo je treći trener koji se menja na jesen. Treći trener za koga će imati alibi priču ''e, ajde sačekaćemo ga naredno leto, nije on selektirao ekipu''. Bila je takva hajka i pljuvačina po Vladi Jovanoviću, a dešavalo mi se da stigne poruka od Danilovića u emisiji ''slobodno reci, Partizan ne menja trenera u sred sezone'', pa je opet Jovanović promenjen i to odmah nakon osvojene titule. Vujošević kad je došao u Partizan 2000. godine bio je vređan.
I ti si tada imao problem sa Vujoševićem?
Imao sam ja problem više puta. Recimo, nikad nisam imao problem ni sa jednim trenerom Zvezde. Osim sa Zmagom Sagadinom jednom. Pored toga, ni sa jednim igračem i trenerom Zvezde. Sa tim momcima se družim i tokom leta. Nikada me niti jedan igrač Zvezde ili trener nije prozvao. Ljudi su me napadali što ih branim. Bila je priča ''ti si grobar, a oni su loši, pa ih braniš''. Sa Simonom (Marko Simonović) sam u odličnim odnosima, sa Gurketom (Milan Gurović ) takođe, pa Nebojšom Ilićem. Meni je bitno da imam fantastične odnose sa tim momcima, druge stvari me ne interesuju. I onda dođe neko i kaže ''ti mrziš Zvezdu''. Dobro, kaži mi na osnovu čega? Samo me to interesuje. Daj mi argument. Navijač će, normalno, da zažmuri na neke stvari, pa će posle da zamera kad se nešto istakne. Niko nije kritikovao Partizan kao što je to bilo u mojim emisijama sa Grbom (Goran Grbović). Da ne govorim sa koliko ljudi ne pričam u Partizanu. Kritika prema Vesiću, Anđelkoviću ili Čoviću se tumači kao napad na Zvezdu. Nikada mladog igrača nisam kritikovao na taj način. Kada neko kritikuje te momke, a ti mu vratiš, da vidiš kako se oseća prozvano, a prethodno je isprozivao sve, pa i Filipa Čovića.
Zbog čega je počeo tvoj sukob sa Nebojšom Čovičem?
Moje nesuglasice sa Nebojšom Čovićem su počele oko Jadranske lige 2004. godine. I sa njim i sa gospodinom Anđelkovićem. Smatrao sam, i dalje smatram, da je Srbija tu unela sve, a nije dobila ništa. Nemam ja ništa protiv Jadranske lige, nego protiv načina ulaska u tu ligu.Tada je bilo i političkih pritisaka. Neguslasice sa Čovićem su se nastavile i kod dolaska Pešića u Zvezdu. Tada su Zvezdu vodili Đilas i Čovič, pola-pola. Kada je došlo do promene na izborima, Pešić je otišao. Želja je bio Lazić, pa je zatim došao Vlada Vukoičić. Bilo je ljudi koji su smatrali da je bolje dovesti jakog trenera, koji ima status, autoritet kod igrača, nego nešto drugo. I tu počinje sukob. Letos mi je bila smešna pljuvačina po Bokanu i Budućnosti. Kad je Bokan bio sponzor, onda je sve bilo u redu, a sad nije. Priča je da ja mrzim Zvezdu, a navijači Zvezde bojkotuju Jadransku ligu. Zbog čega? Zbog mene ili nečeg drugog? Kakvo je samo pljuvanje bilo posle utakmice FMP – Zvezda u Železniku 2006. godine. Kakve su parole i pesme bile na račun porodice Čović. Ja to osudim i navijači Zvezde me vređaju zbog toga. Trpim najgore uvrede i pretnje zbog toga. Ista priča je i za Mačvana bila. Onu pesmu za Mačvana su smislili navijači Partizana dok je on igrao u Hemofarmu. Mene su vređali i navijači Partizana. Kad se ljute svi na tebe, to je dokaz da nešto ipak dobro radiš. Ljute se i jedna i druga strana. Odgovaram za svaku svoju reč. Samo mi reci šta sam rekao da nije istina, da je laž? Isto je i što se tiče one situacije u Vršcu, kao I za trojku Drobnjaka. Jedino je moja kamera snimila te situacije I to je pušteno u mojoj emisiji. Ono što sam ja pričao ranije, posle toga oni dođu na to. Od bojkota Jadranske lige, pa na dalje. Nema poluistine. Ili govoriš istinu ili lažeš. Ne krijem za koga navijam, ali nikada nisam kritikovao Zvezdu kao Partizan.
Da li je sa u odnosu sa gospodinom Čovićem došlo do dodatnih problema zbog priče oko promene imena kluba i UPPR?
Jeste, tačno. Zvezda je mogla UPPR da napravi bez promene imena. Nije Zvezda morala da uradi to što je uradila. UPPR je mogao da se odradi bez prebacivanja imena. Prosto je tako. Ne bežim ja od kritike. Imao sam ozbiljnih problema zbog odnosa sa gospodinom Čovićem. Kada je promenio partiju, u Železnik niko nije išao, niko nije pratio. Kod SPS-a sam imao velikih problema zbog toga, jer sam išao. Poštujem sve što čovek radi, čak i način na koji radi. Vredniji je i posvećiniji od svih predsednika klubova. Ali ako nekoga devet puta pohvališ, a deseti put iskritikuješ, posle toga si neprijatelj broj jedan. Kako su njega pljuvali neki ljudi koji se pojavljuju po parteru, pre nego što je došao u Zvezdu. Kakva sam ja pisma dobijao od njih. Međutim, potpuno su se drugačije ponašali od momenta kada je Nebojša Čović ušao u klub.
Kakvi su odnosi naša dva najveća košarkaška kluba danas?
Najveća glupost je što Srbija nije izgurala da ima dva predstavnika u Evroligi kad je mogla. Moglo se to odraditi pametno i, naravno, da se nisu i jedni i drugi obrukali protiv Cedevite i Cibone. Da je to urađeno, spale bi tenzije. Atina ima dva predstavnika, Moskva dva, mogao bi i Beograda da ima dva. Tada bi odskočili sa dva predstavnika od drugih. Napravljena je greška što tada nisu izgurani i Partizan i Zvezda. Trebalo je imati pameti i strategije. Ta priča da nema novca ne stoji. Ja radim od prodaje reklama i nikada više novca nije bilo nego kad su Evroligu igrali i jedni i drugi. Drugo, ljudi ne shvataju da 65-70% navija za Zvezdu. To je tržište jednostavno. Mada, više je fudbalski klub primamljiv u tom smislu. To je brend, marketing. Da imaš podatke o prodaji novina, video bi koliko se više novina proda kada Zvezda igra Ligu šampiona, recimo. Ne potcenjujući Partizan, ali to je tako.
Da li bi onda mogli da kažemo da je Zvezda u fudbalu ono što je Partizan u košarci?
Jeste, otprilike tako. S tim što je Zvezda do 70-ih godina bila mnogo više u košarci, pa je onda pala. Nema tu kulturu u košarci kao Partizan. Ni u FK Partizan ne mogu to da shvate, pa pljuju KK Partizan. Kakav treba da budeš, pa da pljuješ nekoga u svojoj porodici na taj način. Zvezda je u fudbalu veličina, kao što je Partizan u košarci. Zvezda i da sada igra Evroligu ne bi bilo toliko ljudi, zato što igra u fudbalu Ligu šampiona. Ljudi su okrenuti ka tome. Zvezda je u košarci iskoristila malu krizu u fudbalu, pa je urađeno to što je urađeno. Isto kao što Partizan u fudbalu ne može da napuni stadion. Šta god uradio, ne može. U košarci na Zadar dođe deset hiljada ljudi.
U odnosima dva kluba već duže vreme prisutne su incidenti, nesportske stvari. Šta je uzrok tome? Kada je i kako nasilje uvedeno u hale?
To je refleksija dešavanja u društvu. Kriza morala, srozavanje svega u društvu.
Da li su čelnici klubova doprineli tome?
Bila je priča da su Čović i Vujošević krivi za to. Evo Vujoševića nema četiri godine i ko je sad krivac? Toga je uvek bilo i uvek će biti.
Kako ti komentarišeš ponašanje Duška Vujoševića dok je bio na klupi Partizana. Da li je bilo potcenjivačkog i zlonamernog ponašanja prema Zvezdi?
Naravno da neke stvari nisu bile korektne. Ne želim da opravdavam njegovo ponašanje, ali je tu bilo i političkih pritisaka. To je kad se lični sukobi reflektuju na navijače, pa oni uđu u tu.
Ali da li je baš on uključio navijače Partizana u to? I da li je za svoje postupke adekvatno kažnjen? Svrha kazne je da se određeno ponašanje suzbije, što kod njega baš i nije bio slučaj.
Slažem se, na to su trebale da reaguju sudije. Prvo sudije, pa onda onaj ko vodi ligu. Mnogo je veća odgovornost onoga ko vodi klub, pa onda ligu, nego trenera. Sudije su morale na to da reaguju. Njegovo pravo je da se ponaša na određeni način. Sudije su krive što to nije sankcionisano.
Zašto sudije nisu imale hrabrosti ili snage da isključe Vujoševića kad je trebalo?
Pa nametnuo se jednostavno. Jedan, drugi, treći put i drskost počne da ti prolazi. Kažem, sudije su krivci, ali i ljudi koji vode ligu. Tu su i navijači, koji opravdavaju gluposti iz svog tabora, a ističu slične stvari iz suprotnog. Ne opravdavam ja njega, ali hoću da ti kažem da ponašanje, pa i vređanje na terenu je deo igre i to treba da sankcionišu sudije. Pa onda mogu da te kazne ljudi koji vode ligu. Ali da bi imao kredibilitet da ga kazniš, moraš imati i regularnu ligu i čoveka od autoriteta i sve ostalo, a toga nema. On je to iskoristio. To što je on radio je za sankciju, ali to je deo igre.
Da li je tada Vujošević za neke stvari imao i veću odgovornost od Danilovića? Kao što si nekoliko puta izjavio, njegova reč je tada bila presudna u Partizanu.
Pitao se za sve i to povlači odgovornost. Ne možeš sada da se pereš od toga kad ti ne odgovara. Ono što mnogi ne znaju jeste šta mu je sve rađeno i podmetano.
Da li je Partizan mogao da uradi ono što je Zvezda napravila? Da napravi presek, da li preko UPPR-a ili na neki drugi način.
Ne, nije mogao. Pogledaj ko su ti ljudi koji su opraštali dugove. To su ljudi koji su dobijali pojedine državne tendere i za uzvrat su opraštali dugove. To nije isto kao kad duguješ igraču. Drugo, ko god nije na BAT-u može da se provuče. Zvezda je UPPR mogla da napravi i bez promene imena i svega što se tu desilo. Struktura duga Partizana je takva da se većina duguje igračima. Osim toga, Zvezda je kasnila sa ratama, ali joj je gledano kroz prste.
Kako je onda Partizan uspeo da reši deo tih finansijskih problema?
Pa nije baš rešio mnogo. Jedan deo jeste, drugo deo je rešio na sudu sa Marfin bankom. Partizan je dobio spor oko nezakonitih kamata na kamatu od 15 godina, dok je glavnicu platio. Glavnicu je otplatio, dok je ista banka FK Crvena zvezda otpisala pet miliona evra glavnice.
Da li će onda dugovanja tek stići Upravu Partizana?
Hoće, Partizan duguje preko tri miliona evra. Što se tiče bivših igrača i trenera, stvari su samo prolongirane.
A poreski dug?
Poreski dug je plaćen. Partizan je isključivi krivac što je došao u ovu situaciju, ali država nije imala isti tretman prema svima. Vujošević se zamerio nekim ljudima i Partizan je prošao kako je prošao. Suština je da je svaka kriza proizvod tvoje poslovne politike.
Da li je Zvezda onda napravila pravi potez pretprošle sezone kada je prodala neke bitne igrače? Da li je to racionalan potez u smislu poslovne politike kluba?
Jeste, apsolutno. Pogrešno bi bilo da si nastavio sa dovođenjem igrača i nagomilao dug. Partizan je posle F4 sezone trebao da vrati dugove. Uloženo je u mlade igrače, trebalo je napraviti reset i raditi dalje. Partizan je dobio trenažnu dvoranu. Gde je sad ta trenažna dvorana? Posle je bila priča da podele Partizan i Zvezda. U redu, nema problema. Sad dvorane nema, a Zvezda ima dvoranu FMP-a. Krivica Partizana je što nije napravio temelj za dalje funkcionisanje i poslovanje kluba kada je mogao.
Da li su onda suština svega pogrešni potezi koje povlače ljude koji vode klubove?
Mislim da je to stvar svojine. Kada imaš nešto svoje drugačije to gledaš nego kad je u pitanju udruženje građana, odnosno društvena svojina. Druga stvar, niko te neće zapamtiti ako napraviš dvoranu klubu i slično. Navijače i narod interesuje samo rezultat. Problem su i sukobi. Partizan je funkcionisao dobro kada su funkcionisali Danilović i Vujošević. Isto kao što je Zvezda bila najbolja kada su je vodili Cvetković i Džajić.
U žiži interesovanja ove sezone je i Stefan Janković. Pojavila se informacija da je on potpisao za jedan španski klub, pa da je onda otišao na pozajmicu u Partizan. Da li je to tačno?
Jeste, tačno je.
A šta je sa njegovim ugovorom?
Sud je presudio u korist Stefana Jankovića. Stvar je prosta. Dečko nije otišao iz Zvezda samo zbog novca, nego zato što je bio nezadovoljan statusom. On 142 dana nije isplaćen. Po ugovoru, ako se igrač ne isplati u tom roku, on je automatski slobodan igrač. Ti samo obavestiš klub da raskidaš ugovor. On je upozorio klub. To su informacije dostupne u Savezu. Arbitraža Saveza je čisto postupila. Imaš pravo žalbe. Drugostepeni organ je arbitraža Olimpijskog komiteta. Partizan je ovo mogao da uradi u julu i ima igrača kroz čitave pripreme.
Pa zašto to Partizan nije uradio?
Zato što ne znaju. Jednostavno, ne znaju.
Pojavile su se i informacije o falsifikovanom ugovoru, jesi li video taj ugovor?
Jesam, falsifikovan je potpis ugovora o radu. Jedan potpis je na Ćirilici, drugi na Latinici. Ljudi ne znaju proceduru. Kad je prekršen rok isplate, ti samo obavestiš klub da raskidaš ugovor. Ti ne možeš da osporiš nikome to pravo. Najsmešnija je priča o krađama. Ljudi odu iz Partizana u Zvezdu i iz Zvezde u Partizan jer smatraju da će im tamo biti bolje. Ne toliko zbog novca, više zbog prilike da se igra Evroliga. Da ne nabrajam primere i sa jedne i sa druge strane.
Da li je Luka Bogdanović sa pravnog aspekta otet Zvezdi?
Kako otet? Pogledaj ko je doneo tu odluku, ko je bio na čelu Saveza sada. Bio je Cerović. Nisu to oduluku doneli Danilović i Divac. Godinu ili dve pre toga je Radmanović otišao iz Zvezde u FMP, ali to niko ne sme da kaže. Klubovi su sami krivi za svoje propuste. Igrač iskoristi mogućnost i ode. Isto je bila priča što je Dangubić otišao u Zvezdi. Pa hoće dečko da igra Evroligu. Svako ide tamo gde mu je bolje. Tomašević je otišao u Partizan da igra Evroligu. Ta priča da si ''ukrao'' igrača je samo alibi za propuste koje su klubovi pravili. Skandal je sada što je Janković otišao u Partizan. Što je Milan Gurović otišao u Zvezdu? Napadali su čoveka, a njega je Vujošević precrtao. Smatrao je da treba da igra Luka Bogdanović. Vređati mu zbog toga porodicu nije normalno. Druga je stvar što je nekome sujeta povređena zbog tih prelazaka. Previše se ljudi vređaju zbog nekih stvari. Isto tako, recimo, zašto nekoga vređa što je Šaćiri pokazao onaj znak? U čemu se razlika između tri prsta i toga? Ili kad imaš naslov ''delije osvetile Jagodu'', koji je bio moj komšija. Stavio si neku zastavu i ističeš to. Pa neko će zbog toga ponovo poginuti. Zamisli kako je njegovoj majci kada čita to. Osvetio si ga tako što si uzeo zastavu nekome. To su sva ta trovanja, vređanja. Toga je kod nas previše, nažalost.
Владан Тегелтија: Требали смо имати два клуба у Евролиги
- Beara_Vladimir
- Члан клуба
- Posts: 1828
- Joined: Sat Mar 16, 2013 2:10 pm
Владан Тегелтија: Требали смо имати два клуба у Евролиги
IDOLOPOKLONIK VELIKOG ŽUTOG!