Време је да затворимо лигашки део АБА лиге и да се окренемо Ф4, који ће се играти у Београду, пред нашим навијачима, у нашој организацији, јер смо већ пре које коло обезбедили прво место на лествици регионалне лиге. Али, пре тога ваља отпутовати у Загреб и одиграти задњу утакмицу лигашког дела.
Утакмица која би требала да представља само формалност. То је што је. Ми смо први, а остали нека се поређају како хоће. Али, гостовање у Загребу никад није само још један одлазак по бодове ван Београда. Никада није било. Није ни данас када је једино питање са којом разликом ћемо очеткати Цибосе, као што није било ни 1998. када су сви играчи трчали колико их ноге носе у тунел, а предмети летели ка њиховим главама. Добро, Миленко Топић је шприцерски ушетао у тунел.
О томе која екипа је боља кошаркашки не треба да трошим прсте и слова. Јасно је као дан да смо ми бољи и да не треба постављати питање победника. Ипак, ако узмемо у обзир да смо сви ми, свих нас 24.232 на трибинама и њих 12 момака на терену, као и читав стручни штаб, изнели у среду једну велику и тешку победу, морамо бити обазриви. Ипак је то Цибона, колико год да смо на папиру јача екипа. И никад се не за шта носи сутрашњи дан.
Дакле, опуштања нема. Идемо на победу, нарочито што ће очи бити упрте и у дуел друга два загребачка клуба који може да утиче на нашу судбину. Ја блато са ципела обично обришем о тротоар, али не волим да се оно залепи за ципеле, нарочито кад идем да освојим неку девојку коју сам дуго желео. Да објасним ову метафору: брига ме да ли ће се сценарио Цедевита добија Партизан, а Цибона Звезду остварити па ћемо морати да се рвемо по блату на Ф4 са онима који се у њему најбоље сналазе; ја знам да смо најбоља екипа и да играмо најбољу кошарку, као и да смо све три екипе добили у лигашком делу. Значи, можемо, али... Ако налетимо на Партизан, то ће бити све само не кошарка. Зато треба одиграти са Цибоном сасвим озбиљно. Треба их поставити на своје место, уосталом, натерати их да им се напуне гаће кад само помисле да треба да дођу у Београд крајем априла.
Цибоси ће бити набријани, Шарић је већ изјавио како би волео да види људе поред терена које треба да помериш када хоћеш да изведеш аут, као у време његовог оца. Али је исто тако изјавио и да кош не види од Бобија када овај стане у рекет.
Е па, желим, а мислим да ми се придружује и васколико звездаштво, да поручим Шарићу, а и осталим играчима Цибоне да ће често питати зашто Бобију тата није стаклорезац, а да ће публика на самој аут линији бити ту само да улепша угођај.
Загреб цели сада се весели, црвено - бели...
Elem, volio bih da vidim Lipog ovaj put mnogo više na terenu, da se minutaža optimalno rasporedi, treba misliti i o opterećenju Uniks je već za par dana. Od Cibosa smo bolji, mnogo duža klupa, najvažnije je poremetiti osovinu Blesingejm - Šarić, misli da bi Demarkus mogao poprilično da uneredi Blessa koji je jako dobar igrač. Znači samo jako na njega, daviti ga konstantno sa Lazom, Demarkuson, Jakom, pa i malim Rebićem, što da ne. Očekujem punu halu, nedelja, 16h idealan termin za ovako lijepu utakmicu.
