Сутра (четвртак 19.00 - пренос на Спорт клубу) наш клуб долази на мегдан последњој екипи наше групе. Иде у Истанбул на веома незгодно гостовање. Тајни нема јер смо већ три мегдана одмерили са њима. Циљ се зна: одиграти што боље и сталожено и покушати изненадити Галатасарај. Мислиће многи да сам веома скроман кад кажем изненадити Галатасарај. Питање је колико ће наши млади играчи реаговати на разјарену масу Турака која нас на нож чека и питање је, хоће или неће сагорети у жељи да победе. Свима је њима на уму оно што се десило 21.ог новембра, то их је омело у Београду, одиграли су стегнуто и изгубили. Зато ће победа бити равна подвигу јер ће доћи из психолошке стабилности и мирноће наших играча. Не заваравају мене приче Атамана да њих не занима евролига, знам врло добро, као што и ви знате, да ће урадити све да сутра победе.
Шта нам је чинити? Максимално сконцетрисано ући у меч, први удар Турака ће бити најјачи (ово сам мазнуо из Косовског боја
), ту ће и публика да их носи, а наше је да издржимо до полувремена и будемо у егалу. Након тога, стиснути одбрану што више, имају смањену ротацију и то максимално искористити у последњој четвртини. Идеално би било да се ми до 35.е минуте одвојимо на плус десет и уведемо меч у мирни крај. Биће тешко да ћемо гледати овакав расплет, али оно што сам научио јесте да треба веровати у овај тим.
Обавезно, али обавезно је да Теја игра барабар са Луком, а Лука нека визуализира прошли његов меч у Турској када је доминирао. Само паметно и без срљања, а за крај ћу цитирати Салета Ђорђевића: Хладне главе и врелог срца.
Јер ја сам Звездаш, Звезда то је тим, због које пијем бенседин, била прва или не, ја попијем....
