Ајде након два дана је глава мало хладнија па можда мало реалније може да се коменарише. Елем, ништа мање не боли овај пораз него одмах након утакмице. Морам рећи да смо заслужено изгубили и да то никакве везе нема са нечим другим осим оним на терену.
На крају првог полувремена имали смо прилику да преломимо утакмицу и одемо на плус 11,12 разлике. Међутим нама се дешава већ много пута да веома лако губимо солидну предност. Примамо двије тројке (од чега ону прву преко руке чини ми се) и један фаул кош (на један чудан и доста сретан начин за нападача). А до те разлике дошли смо са пар минута добре одбране из које су дошли лаки поени. Почетак другог полувремена доноси њихову серију од 7:0 и утакмица одлази у сасвим другом правцу.
Били смо спори, предвидиви у нападу (играли двије-три варијанте), млаки у одбрани. Ионако спорог Јовића Џикић је додатно успорио оним пресингом чиме нам је по правилу за организацију напада остајало мало времена. Цијелу утакмицу нисмо успјели на прави начин да се томе прилагодимо.
У одбрани, посебно у другом полувремену, веома лако су нас пробијали њихови плејеви, допуштали смо офанзивни скок (чини ми се због наших ротација позиција играчима па је тако Симон често био на четворци, физички слабији од Витковца или оног странца), било је још очигледних кориштења њихових предности у односу на наш тим (Џонса смо тешко бранили, Мурић је нападао Гудурића продором..). Онда је малко и фактор среће одрадио своје - њима је доста тога улазило споља што није био случај нити једном до сада, неке лопте се одбише за офанзивни скок, пар напада завршено у последњој секунди уз фаул..
На крају заслужен пораз. Чини ми се да наш стручни штаб споро и некреативно реагује на било какво изненађење у току утакмице. Можда се то сад некако потрефило, можда је стицај околности довео до тога али не могу да се отмем утиску да нам је то проблем.