nyc wrote:LF, tebra, nema ovde baronija. Matori smo ti mi za te stvari. A i smislili bismo sigurno nešto zanimljivije i ludje da se bavimo "baronijama".
Ajde sad ti...
Čekamo čupri.
Ма шалио сам се, не знам ни што сам написао оно.
Глупо ми је да се понављам јер није толико занимљиво, а испада да ја стално трабуњам о томе.
Финале плеј офа у баскету пре две године, Патлиџан домаћин. Ветеран мени и пар неких момака даје карте за ложу на њиховој страни. Прво смо покушали да уђемо у партер б са тим картама, али не дају. Ништа, одлазимо ми на њихову страну. Да би дошао до те ложе мораш да прођеш поред њиховог копа. Мало је рећи да сам се усро пролазећи метар од заставе Алкатраз и гледајући оног ћелавог мајмуна како ми виси изнад главе. Сели смо у ложу и мирно и ћутећи чекали почетак меча. Са друге стране у партер б улазе Даба, НМП и екипа. И сад знате оне форе у Пиониру кад се нађемо једни преко пута других, онда креће оно гестикулирање и позивање на фајт, хватање за ону ствар, показивање средњег прста... Ми са гробарске трибине упућујемо те ,,поздраве'' нашима у партеру б и показујемо им средњи прст и зовемо их на фајт и они узвраћају истом мером Ја покушавам да одем до вецеа који је иза партера б, правдајући се редару да је ближи, али ме не пушта говедо. Почиње текма, ови сељаци дивљају око мене, ми седимо и ћутећи без икаквих емоција гледамо текму. Ја понављам да морамо да пређемо на нашу страну, али нисам нашао на неко одобравање од остатка екипе. Они су се донекле навикли и седе и гледају баскет, а ја сам превелики живац да би тако гледао и знам да ћу кад тад скочити кад дамо кош или да опсујем свињу, а онда могу да се опростим са животом. Дође и полувреме и ја реко излазим па шта буде. Изашао сам из хале, отишао до улаза на б трибину и најнормалније ушао без карте као и сви наши те вечери, али јеби га то се није знало на почетку те вечери, била је прва текма плејофа. После се, а и прошле године, знало да само дођеш испред б улаза раније кад су ону домаћини и улазиш сто посто. Наравно, невиђено олакшање кад сам дошао на нашу трибину, песма и другарство до краја текме, пукли смо текму, али јеби га.
Ето, ништа претерано занимљиво, верујем да је доста људи имало овакво искуство у Пиониру, а и ја сам имам занимљивијих прича, али ето кад сте се дотакли те теме о блејању у противничком копу.